Ljubav i strah 75

   -"Komandante,pusti je da dodje do vazduha.Ugusices je tako",zacerekao se Ivan.
   Vampir mi je pustio usne i snazno me zagrlio."Zaboga,devojcice moja.Sta si to uradila?Sta da je...."
   Odmahnula sam glavom."Da jeste,ne bi mi bilo vazno.Bolje i da umrem sa tobom nego da me ubije bol bez tebe",tiho sam prosaputala.Cvrsto me je stezao uz sebe i tesko uzdahnuo.
   -"Pusti je,Milose.Udavices je,prijatelju.Hajde,idemo da popijemo kafu,da se sredite malo.",tiho je rekao Jokic i nezno me povukao od Vampira.
   Odmahnuo je glavom."Nemoj,ja cu je poneti.",tiho je prosaputao i podigao me u narucje.Ovila sam ruke oko njegovog vrata i pogledala ga."Zaboga,Vampiru.Jel te boli?",zacvilela sam i nezno mu pipala podlive po licu.
   Odmahnuo je glavom i nezno me pogledao."Ne boli,malena moja.Nista me ne boli samo kad si ti uz mene.Nikada necu zaboraviti osecaj kada si kleknula izmedju nas,kada je pistolj bio uperen u tebe.Paralisao me je strah,devojcice moja.Nisi smela to da uradis,nisi smela,lepotice moja",saputao je snazno me stiskajuci u narucju.Dosli smo u prihvatiliste,Vampir je seo u jedan cosak samnom u narucju.Cvrsto me je privijao uz svoje grudi."Komandante,dobro je,smiri se.Tu je,komandante,pusti je da popije kafu,molim te",verglao je Marko.
   Nenad je seo kraj nas i nezno me pomazio po kosi."Jesi li dobro,mala?"
   Klimnula sam glavom."Mislim da jesam,Nenade.Pustite ga,potrebno mi je da ga osetim.Da je...",suze su mi ugusile ostatak recenice.
   -"Nemoj,nemoj,malena,molim te.Tu sam,ljubavi,sa tobom sam.",saputao je i cvrsto me stezao uza se.Drzala sam se za njegovu kosulju i jecala.Muskarci i zene su se okupljali i gledali u nas.Sedam momaka kako sede oko jednog komandanta i njegove uplakane zene."Pustite me da prodjem",zaurlao je glas.Podigla sam glavu.Goran je nosio devet solja sa kafom na nekoj tacni."Oprosti sto ste cekali,komandante.Jedva sam prosao,svi cekaju ispred satora da im kazem kako je mala.Mala,dobro si odalamila onu budalu.Evo uzmi kafu",nezno je rekao pruzajuci mi tacnu.Uzela sam dve solje sa nje i nasmesila mu se."Hvala,Gorane.",tiho sam rekla.
   Pocrveneo je."Nema na cemu.Sta da kazem momcima,kako si?"
   Jokic je prasnuo u smeh."Mislis,tebe zanima kako je.Ne boj se,nece te Milos ubiti,zena mu je dobro nikad nije ni bila bolesna.Samo su otisli na mali odmor van kampa.",rekao je smejuci se.
   Jos jace je pocrveneo."Zadavicu ih,obojicu.Vanja i Ivan su mi rekli da si bolesna zbog toga sto sam te udario.I da ce me komandant Milos ubiti,cim se malo oporavis",procvileo je.
   Jedva sam smogla snage da mu se nasmesim."Dobro sam,Gorane.Nisi me toliko jako udario da bih se razbolela."
   Klimnuo je glavom."Drago mi je zbog toga.Ono je bilo veoma hrabro od tebe,mala."
   Odmahnula sam glavom."Nije,Gorane.To je bio cist kukavlicluk.Bojim se zivota bez njega.",zacvilela sam i ponovo zaplakala.Vampir je spustio nase solje sa kafom na pod i ponovo me privio uz sebe."Gorane,idi pozovi doktora.Neka joj da nesto za smirenje.",Jokic je tiho rekao.
   Goran je klimnuo glavom i otisao."Smiri se,mala.Sada je sve u redu.Ubicu onu budalu,zivota mi",rezao je Vanja.
   Nikola je ustao i prisao nam.Kleknuo je kraj mene i nezno me pomazio."Slusaj me,lepotice.Milos je dobro,ti si dobro i zajedno ste.Sada se smiri i uzmi popij ovu kafu,prijace ti.Vazi?",nezno je govorio.
   Klimnula sam glavom."Vazi,Nikola.",rekla sam i uzela solju sa kafom od njega.
   Aleksandar je izvadio cigarete iz dzepa i zapalio jednu."Zelis li jednu,sestrice?"
   Nasmesila sam se i uzela cigaretu od njega i zapalila je.Utom je dosao i doktor."Dobar dan,gospodine.Sta je sada sa gospodjom?"
   -"Mislim da je dozivela stres,doktore.",tiho je odgovorio.
   -"Mislis?Dozivela je slom zivaca,a ne stres.Gledala je tucu izmedju dva ludaka,videla je uperen pistolj u tvoju glavu i na kraju je molila onu budalu da ubije prvo nju.Da bi na sve to,doktore,on rekao da samo zeli da proveri njenu tvrdnju da je nas komandant vredan njenog zivota.Dobro ga je odalamila,ali mislim da je sad sve stiglo",verglao je Vanja zabrinuto.
   Nasmejala sam se."Bicu dobro,doktore.Ne treba mi tableta za smirenje.Treba mi samo moj muz.Znate,da ga je ubio,prvo bih ga ubila,a onda bih umrla od tuge",rekla sam i ponovo zaplakala.
   -"Doktore,dajte joj odmah nesto.Poludece nam sestrica",Aleksandar je panicno zacvileo.
   -"Zaboga,covece,nece poludeti.To je sasvim normalna reakcija na stres koji je dozivela.Svaki covek slicno reaguje kada mu je u opasnosti neko voljen.Idi i ponesi tablete za smirenje iz satora.Neka popije jednu,ne vise.",rekao je doktor.
   Aleksandar je zagrebao na vrata i nestao u roku od sekunde."Smiri se,malena moja.Nemoj da places.Hajde da popijes tu tabletu,pa idemo u nas sator.Secas li se sta sam ti obecao pre svega ovoga?",tiho je upitao.
   Pogledala sam ga,nasmesila se i klimnula glavom."Secam se,Vampir.Ne zelim tabletu,zelim samo tebe.Ajmo odmah u nas sator,molim te.",saputala sam cvrsto ga grleci.
   Nasmesio se i klimnuo glavom."U redu,ljubavi.Idemo odmah u nas sator.",tiho je prosaputao i ustao samnom u narucju."Momci,vodim moju devojcicu u sator.Treba joj malo odmora.",tiho je rekao i poneo me ka satoru.Uneo me je unutra i nezno me spustio na vrece i sam legavsi preko mene.Pogledao me i nezno prstima presao preko mog lica."Nemoj da places,zivote moj.Tu sam,sreco,sa tobom sam.Zauvek cu biti tu,kunem ti se."saputao je i spustao nezne poljupce po mom licu.
   Svo vreme sam gledala u te zelene oci."Ubila bi me bol,Vampiru,ubila bi me bol da je pucao u tebe.Ne bih mogla to da podnesem.",cvilela sam i snazno ga privlacila uza se uzvracajuci mu poljupce.
   -"Znam,znam,ljubavi.Volim te,devojcice moja",prosaputao je i divljacki me poljubio.Uzvratila sam mu istom merom i izvila kukove ka njemu."Zelim te,Vampiru,molim te",prosaputala sam kada je na trenutak podigao usne sa mojih.Ponovo je spustio usne na moje,groznicavom brzinom mi skidajuci kosulju i pantalone.Skinuo je svoju uniformu i jednim pokretom usao u mene.Tiho sam vrisnula na njegovim usnama.Poceo je zestoko da se nabija ni jednog trenutka ne pustajuci moje usne.Cvilela sam na njegovim usnama i izvijala kukove ka njemu.Zelela sam ga dublje,zelela sam njegovu zestinu,trebala sam je."Tu sam,malena.Osecas li?",tiho je prosaputao.Klimnula sam glavom."Osecam,Vampiru.Molim te..."Promuklo se nasmejao."Znam sta ti treba,ljubavi,dacu ti to.Kunem se.",procvileo je i sa jos vecom zestinom nasrnuo na mene."Volim te,mili moj",prosaputala sam i dozivela groznicavi orgazam."I ja tebe,sreco moja",procvileo i uz glasno stenjanje svrsio.
   Malaksalo se srusio na mene i cvrsto me stezao uz sebe pokusavajuci da nas smiri."Polako,lepotice moja.Tu sam,sa tobom sam.I ti si meni potrebna koliko i ja tebi.Paralisao me je strah,znam da ne bih preziveo da ti se nesto desilo.Kada si mu rekla da ubije prvo tebe,mislio sam da ce mi srce puci.Ti si jedina osoba na ovom svetu koja je me je ikada volela,da ostanem bez tebe...",tiho je saputao dok su mu suze padale niz obraze.
   -"Nemoj,lepotane,zajedno smo.Proslo je,mili moj.Mi smo sudjeni jedno drugom,lepotane.Bog ne bi dozvolio da osetimo ovo i da nas jedna budala razdvoji.Znas,donekle ga i razumem.Nikada nije imao ovo sto mi imamo,retko ko to ima,sreco moja.Nije verovao..."
   -"Zaboga,komandante,pustaj je iz tog satora da jede i popije tabletu.",zabrundao je Aleksandar ispred satora.
   Odmahnula sam glavom."Ne zelim tabletu,Vampiru.Ne zelim da jedem,zelim da budem ovde,sa tobom.Zelim da ostane tu,da ga osetim.Molim te.",saputala sam.
   Drhtavo je uzdahnuo."Ne moras da popijes tabletu,ako ne zelis.Ali moras da jedes,malena.Hajde,sreco moja,idemo da doruckujemo sa momcima,molim te.Meni za ljubav."
   Nasmesila sam se i klimnula glavom."Tebi za ljubav.Za tebe bih i ..."
   Stavio mi je prst na usne i pogledao me.U ocima mu je bilo toliko ljubavi i bola da sam mislila da ce me ubiti njegova bol."Nikada vise nemoj to da izgovoris.Nikada.Ne zelim da umres za mene,zelim da zivis za mene.Zelim da mi rodis decu i da docekam starost sa tobom.Nikada vise,obecaj mi."
   Nasmesila sam se i nezno ga pomilovala po licu."Nikada vise,obecavam.Zivecu za tebe,lepotane.Rodicu ti decu i docekacemo starost zajedno.Kunem ti se.",prosaputala sam i nezno ga poljubila.
   Snazno me je zagrlio."Hvala ti sto si moja,lepotice.Ne znam sta je gore,dal zivot koji sam vodio bez tebe ili to sto si usla u moj zivot.Dok te nije bilo nisam znao sta znaci biti voljen,ali nisam znao ni sta znaci strah da cu nekoga izgubiti,bilo bi mi svejedno da je ona budala i pucala u mene.Ali sada si ti tu,ubija me strah da cu te na bilo koji nacin izgubiti,ubija me strah da ce mi se nesto desiti i da ces ostati sama.Da neces imati ko da te zastiti,ko da te privije uza se kada ti niz to lepo lice padaju suze,ko da te voli najvise na svetu,onako kako zasluzujes",saputao je dok me je oblacio.
   -"Nemoj da te je strah sta bi bilo samnom kada bi ti se nesto desilo,Vampiru.Tada vise ne bi bilo ni mene.Ne bih prezivela,mili moj.Cuvacemo jedno drugo,duso.Moramo ili nijednog od nas nece biti",tiho sam saputala i nezno mu mazila kosu.
   Klimnuo je glavom dok je lezeci kraj mene navlacio uniformu."Moramo,malena moja.Volim te,devojcice.",tiho je prosaputao,nezno me podigao i izasao iz satora.
   -"Zaboga,komandante,jel nisi mogao da me sacekas da makar donesem tablete?Poludece nam sestrica,dozivela je veliki stres",cvileo je Aleksandar prateci nas u stopu.
   Prasnula sam u smeh."Necu,Aleksandre,ne brini.Upravo sam dobila najbolji lek za stres na svetu",rekla sam cerekajuci se.Vampir me je samo nezno pogledao i zestoko poljubio.
   -"Vec je poludela,da to tako ide ne bi doktori izmislili tablete za smirenje.",gundjao je sebi u bradu.
   Zakolutala sam ocima."Sve dok je Vampir uz mene,ja cu biti dobro,Aleksandre.A onu budalu cu zivog da oderem za ono danas,kad tad.",progundjala sam.
   Cula sam cerek iza sebe i okrenula se da pogledam preko ramena."Zivog ces me odrati,lepotice?Ne bi imala ti zeludac za to,veruj mi."
   Mrko sam ga pogledala."Samo me iskusaj,pa ces videti.Skratio si mi pola zivota danas.",progundjala sam dok je Vampir ulazio u prihvatiliste i cvrsto me stezao uza se.Pogledala sam ga i nezno ga poljubila.Seo je u cosak i snazno me privio uza se.
   Vukic je stao ispred nas i prekrstio ruke na grudima.Vanja i momci su se okupili oko nas i mrko ga gledali."Zar si i ti,Milose,mislio da cu pucati u nju?Ona je nevina,nikada ne bih povredio nevino stvorenje."

   -"Zasto,onda?Zasto si uopste i potezao pistolj?",Vampir je zarezao.

   -"Rekla je da si vredan i njenog zivota.Nisam joj verovao,Milose.Stajala je tamo mirno,kao da se nista ne desava.Kada si pao,izvadio sam pistolj,zeleo sam da dokazem sam sebi da je lagala.Da su to prazne reci.Nisu bile",tiho je zavrsio.

   -"Imao si srece sto jos nisam zavrsila obuku,ne bi sada stajao tu.",progundjala sam.

   Prasnuo je u smeh."Ne bi to bilo lose toliko,lepotice.Svi jednog dana moramo umreti,a retko ko ima priliku da umre od ruke takve lepote.Ali nemoj da mislis da je to tako lako,lepotice.Nikada nije lako potegnuti oruzje na coveka,ma koliko ga mrzeo."

   Izvila sam obrvu."Ponovo mi ne verujes?Za njega cu ubiti da ne trepnem,Vukicu.Nemoj proveravati,to ti je moj savet."

   Nasmesio se."Ne brini,lepotice.Dobio sam sta sam hteo,moramo se sretati i saradjivati na terenu,i bila si u pravu.Ona tuca nije bila resenje.Bio sam budala sto

sam mislio da ce mi biti lakse.Lakse ce mi biti tek kada odem kuci i zamolim zenu za oprost.Stvarno sam bio skot u poslednjih godinu dana.",tiho je rekao.

   -"Onda idi,Vukicu.Ostavi momke nama,Jokic i ja cemo ih kontrolisati.Idi i kada sredis sve kod kuce,ako se ne vratimo do tada,vrati se.",tiho je rekao Vampir.

   Vukic ga je iznenadjeno pogledao."Nakon svega..."

   -"Da,Vukicu.Moja devojcica je u pravu,nisi razumeo,retko ko moze da razume sta smo mi jedno drugom.Idi i sredi stvari kod kuce,major nece ni znati za sve ovo.Recicemo mu samo da smo resili sukob i to je to."

   -"Major vec sve zna.Vas dvojica mamlaza ste isprepadali ovu jadnu devojku",zagrmeo je glas iza Vukica.Krenula sam da ustanem,ali me je Vampir samo cvrsce stegao."Ostani,malena moja",tiho je prosaputao i ustao samnom u narucju.

   Svi su poskakali i stali u vrstu."Dobar dan,gospodine majore.",horski su ga pozdravili.

   -"Nemojte vi meni "gospodine majore",Ivica i Goran iz Jokiceve jedinice su me zvali uspaniceni.Rekli su mi da dodjem jer je mala dozivela slom zivaca.Sta se zaboga desilo?",grmeo je.

   Nasmesila sam se."Nisam dozivela slom zivaca,gospodine majore.Dobro sam."

   Sumnjicavo me je pogledao."Ne izgledas dobro,Mila.Hocu sve da cujem,od a do s."

   Vukic je istupio."Najzad sam uspeo da isprovociram Milosa na tucu,gospodine majore.Posluzio sam se Milom i njenim brzim jezikom i on mi je izasao na crtu.Mala je tvrdila da je vredan njenog zivota.Nisam joj verovao.Nakon dobre borbe,uspeo sam da oborim Milosa.Palo mi je na pamet da bih sada mogao da proverim njenu tvrdnju.Potegao sam pistolj na njega,gospodine majore.Nisam znao,nisam imao pojma da ce tako reagovati.Zao mi je.",tiho je rekao.

   Major ga je pogledao kao da mu je upravo izasla druga glava."Potegao si pistolj na kolegu?Zao ti je?Kako je reagovala,Vukicu?",zagrmeo je.

   Vukic je spustio glavu crven od sramote."Da,gospodine majore,zao mi je.Doletela je do nas,privila mu glavu na grudi i upitala me da li mi je ona nesto skrivila.Rekao sam joj da nije,da mi ona nista nije kriva.Onda mi je rekla ili da sklonim pistolj ili da prvo nju ubijem.Da joj ne oduzimam jedinu osobu na svetu koja je voli.Na kraju me je udarila pesnicom kada sam joj rekao da sam samo hteo da proverim njenu tvrdnju.",posramljeno je verglao. 

   Major je zapanjeno gledao cas u Vukica cas u mene i Vampira."Zaboga,kada sam rekao da resite sukob,nisam mislio da napravite citavu dramu.Mila,dete,jesi li dobro?",zabrinuto je upitao."Zelis li da se vratis u grad?"

    Zestoko sam odmahnula glavom."Ne,gospodine majore.Ostajem ovde,sa svojim komandantom i svojom jedinicom.Dobro sam,ne brinite."

   Nasmesio se."U redu,Mila.Vukicu,posto ti je zao,necu te kazniti.Nemoj da ti se ovo vise ponovi.O ovome tvoj otac nista nece saznati od mene,Mila.Ovu recenicu izgovaram vec treci put,kao papagaj",progundjao je.

   Nasmejala sam se."Nemojte nista tati pricati,ne zelim da se brine."

   Nasmesio se."Necu,Mila.Do vidjenja",rekao je,okrenuo se i otisao.

   -"Hajde da jedemo,malena moja",prosaputao je i seo samnom na nase mesto.

   Cvrsto me je stezao uza se."Vukicu,sad kad major ode,spakuj se i idi u grad.Jokic i ja cemo paziti na momke."

   Vukic je klimnuo glavom."Hvala vam,oboma.",rekao je i otisao.

   -"Jesi li ti sisao sa uma,komandante?Mala nam umalo nije presvisla od bola,a ti mu jos cinis uslugu",naroguseno je verglao Vanja.

   Vampir se nasmesio."Razumem ga,Vanja.I ja bih poludeo od bola da moja devojcica tako nesto napravi."

   -"Doneo sam hranu.Nasao sam za malu neki grasak sa junetinom.Trebalo bi da promeni malo,ne moze samo narezak da jede",Ivan je nezno rekao i dao mi podgrejan grasak.

   -"Hvala,Ivane.",tiho sam rekla.Kada smo zavrsili obrok,zapalila sam cigaretu i naslonila se na Vampirove grudi."Mala,mislim da bi sad trebala da popijes tabletu",rekao je Aleksandar zabrinuto.

   Odmahnula sam glavom."Ne zelim,Aleksandre.Uspavace me,a ja ne zelim da spavam.Zelim da budem kraj mog Vampira.",tiho sam prosaputala.Vampir me je nezno mazio po ledjima dok me je drugom rukom cvrsto drzao uza se."Tu sam,malena.Momci,sutra cemo nastaviti sa poslom,mislim da nam je danas dosta svima za jedan dan."

   Svi su slozno klimnuli glavom.Momci su tiho sedeli i razgovarali,dok smo se Vampir i ja svo vreme nezno mazili i ljubili."Ti si mi sve,sve na ovom svetu,devojcice moja.Ne bih preziveo bez tebe,od prvog dana sam znao da ako ikada odes da cu umreti od bola.Sada,posle ovoga danas,necu moci ni minuta bez tebe.Ja ne znam kako cu te pustiti iz staba i od sebe.",tiho je saputao dok me je cvrsto drzao.

   -"Nemoj,nemoj me nikada pustiti.Ne zelim da idem u onu prokletu skolu,ne zelim da se odvajam od tebe.Necu izdrzati bez tebe,Vampiru.",tiho sam cvilela na njegovim grudima.

   Drhtavo je uzdahnuo."Videcemo,devojcice.Moramo pustiti da se sve ovo malo slegne.Nisam ocekivao da cemo se vec na ovom terenu susresti sa svim ovim.Sada,kada vec nisam razmisljao glavom,vec onom stvari,moram se pomiriti sa tim da cu ceo zivot morati da brinem da ne dodje do sukoba,da ne dodje do rata."

   -"Jel ti zao sto si me primio u jedinicu?Ne zelim da ti budem opterecenje,ne zelim...",tiho sam saputala.

   -"Sss,cuti,devojcice.Nije mi zao,i nakon svega ovoga,kada bih mogao da vratim vreme unazad,ponovo bih te primio i poveo sa sobom.Sebican sam,sreco moja,ne bih mogao da izdrzim bez tebe ovde ili bilo gde na ovom svetu.",saputao je i nezno me mazio po obrazu.

   Nasmesila sam se."Ostani sebican,ostani sebican i ne daj me nikada od sebe."

   -"Nikada,malena moja."

   Tiho mi je saputao i nezno me mazio celo popodne.Niko nas nije dirao,niko uznemiravao,osetili su da nam je to potrebno nakon svega.Tako ususkana u njegovom narucju,osetila sam mir i spokoj i zaspala sam.