Otvorila sam oci. Hitno mi se islo u wc, ali je moj Vampir lezao pored mene i snazno me grlio dok je spavao. Nezno sam ga poljubila u grudi i on je otvorio oci. Sanjivo me je pogledao. "Sta je bilo, sreco moja? Jos nije ni svanulo.", prormljao je.
Nasmesila sam mu se. "Piski mi se, a ne mogu da se izvucem iz tvog stiska.", prosaputala sam.
Slatko me je poljubio u nos i pustio me, skocila sam iz kreveta i potrcala ka kupatilu. Sa olaksanjem sam sela na wc solju kada je upao za mnom unutra. Zabezeknuto sam ga pogledala. "Koliko sam ti puta rekao da ne juris?", ljutito je upitao.
Pocrvenela sam i spustila pogled. "Upiskila bih se da nisam potrcala, Vampiru.", tho sam promucala.
Uzdahnuo je i cucnuo kraj mene. Nezno mi je podigao bradu palcem i zagledao mi se u oci. "Hej, devojcice, nemoj zaboga, nemoj, malena. Jesi li zvrsila?", upitao je.
Klimnula sam, podigao me u narucje i poneo ka krevetu. "Ne zelim da te sikiram.", promucala sam kroz glasno ridanje.
"Zaboga, devojcice moja, u redu je, malena. Nisam ljut, samo sam se uplasio..."
Jako sam ga zaglila. "Ne volim kada se ljutis na mene.", procvilela sam.
Nezno me je povukao za kosu i pogledao me u oci. "Nisam ljut, nemoj plakati, ubijaju me tvoje suze, malena. A jos vise bole kada sam ja njihov uzrok.", promrmljao je.
Klimnula sam glavom, ali nisam mogla da zaustavim suze. "Zao mi je, nisam zelela da te sikiram.", zajecala sam.
Pocela je da ga hvata panika. "Jebote, malena sta ti je? Nisi nista lose uradila, smiri se molim te.", uspaniceno je rekao. Nisam mogla, jednostavno iz nekog razloga nisam mogla da prestanem da placem. "Zvacu Filipa.", promrljao je, dohvatio telefon i okrenuo Filipa.
"Halo?", zacuo se pospan glas.
"Filipe, imam problem. Moja devojcica place i ne mogu da je smirim.", promumlao je.
"Zoves me zato sto Mila place?", cula sam zabezeknut glas preko telefona.
"Naravno da te zovem nikad nije ovoliko plakala. Nije dobro za nju i bebe da se sikira i..."
Prasnuo je u smeh. "Milose, hormoni joj rade. Smirice se, covece, a ti popij nesto za smirenje.", rekao je grcajuci od smeha.
Vampir je zarezao. "Filipe, nije nista smesno. I koji ce meni kurac lek za smirenje?", besno je upitao.
Filip je uzdahnuo. "Milose, ona mozda place, ali ti panicis i naravno da ne mozes da je smiris. Nece joj nista biti od malo plakanja, zaboga, covece.", pomalo zivcano je rekao.
Vampir me je pogledao i nezno mi brisao suze koje su nekontrolisano lile niz moje lice. "Dobro. Ako joj ne bude bolje, zovem te ponovo.", progundjao je i pre nego sto je Filip uspeo ista da doda spustio slusalicu. Snazno me je privio uz svoje grudi. "Nemoj, sreco moja, ti si sav moj svet. Jel te boli nesto, zivote moj?", zabrinuto je upitao.
Odmahnula sam glavom. "Ne boli me, Vampiru. Samo..."
Podigao mi je glavu i poceo da spusta nezne poljupce po mom licu. "Hajde, nemoj, imam jednu lepu ideju, ali cu ti reci samo ako prestanes da places.", mrmljao je.
Njegovi poljupci i nezno mrmljanje su me smirivali pa sam lagano prestajala da placem. "Kako ideju?", promucala sam dok sam jos uvek grcala.
Nezno mi se nasmesio. "Moze li da bude iznenadjenje?", umiljato je upitao.
Uzvratila sam mu osmeh. "Do kada?", radoznalo sam upitala.
Pomazio me je po usnicama. "Volim tvoj osmeh. Dok ne krenemo sa posla, moze?"
Natmurila sam se. "To je predugo, Vampiru.", procvilela sam.
Odmahnuo je glavom. "U redu, smiri se, nemoj ponovo da places. Mislio sam da te odvedem da vidis Vucka.", tiho je rekao.
Odusevljeno sam zaklimala glavom i bacila mu se oko vrata. "Stvarno si najbolji na svetu. Izvini sto sam te malopre onako uplasila.", tiho sam dodala crvena od sramote.
Nezno me je povukao za kosu. "Nemoj, ja sam kriv, trebalo je da znam da si sada previse osetiljiva. Samo, bojim se, malena, za tebe, za nase malene. Vidis, ljubavi, nikada nisam bio ovako voljen, srecan i ako bi se vama nesto desilo, ja to ne bih izdrzao.", tiho je rekao.
Gledala sam u te lepe oci, uvukla ruku u njegovu kosu i strastveno ga poljubila. "Nista nam se nece desiti, obecavam.", prosaputala sam mu na usnama, ponovo ga poljubila i oborila na krevet. "Uvek cu biti tu, sada i zauvek.", mrmljala sam dok sam se usnama spustala niz taj prelep, mocan vrat, niz grudi koje su se tesko nadimale i spustale dok mu se iz grla otimalo rezanje. Nastavila sam da se spustam nizbrdo lagano ga ljubeci i lizuci sve do mog donjeg lepotana. Nezno sam kaziprstom presla po njemu, poljubila mu glavic a onda ga uzela u usta. Uvlacila sam ga celog u usta, izvlacila ga, lizala i sisala dok je on glasno jecao i izvijao se ka mojim usnama. Ruka u mojoj kosi je postajala sve grublja. A onda se izvukao sam, grubo ga nabio i uz glasan krik svrsio. Oblizala sam ga i uspentrala se uz njega i on je ovio te svoje snazne ruke oko mene i potrazio moje usne. Halapljivo me je poljubio, lagano podvrnuo pod sebe i jos neznije usao u mene. Iz svakog njegovog dubokog i neznog prodora, iz svakog poljupca, dodira isijavala je ljubav. Uzvracala sam mu, davala sam mu sebe, sva svoja osecanja. "Volim te, Vampiru.", prodahtala sam, izvila se ka njemu i uz vrisak dozivela vrhunac. "Obozavam te, malena moja.", promucao je jos jednom se nabio u mene i pao preko mene svrsavajuci. Grlio me je, jako stezao uz sebe i nezno usnama prelazio po mom ramenu. Lagano sam mu povukla kosu i naterala ga da me pogleda. "Volim te.", rekla sam mu gledajuci ga u oci.
Nasmesio se, prevrnuo se samnom u rukama na ledja, namestio me na sebe i cvrsto zagrlio. "I ja tebe volim, sreco moja. Nemoj vise da places, znas da ce tvoj muzic sve da ucini za tebe.", umiljato je rekao.
Siroko sam mu se nasmesila. "Znam, lepi moj. Nemam pojma zasto sam onoliko plakala.", promrmljala sam.
Nezno je presao tom ogromnom, a tako neznom sakom po mojim ledjima. "Zbog hormona. To je normalno, i pojma nemam zasto je mene onako uhvatila panika. Znam da je to normalno, znam da se to desava, ali valjda sam se pogubio kad sam video tolike suze, a znam da sam te povredio.", tiho je rekao.
Nasmejala sam se i slatko mu poljubila grudi. "Nisi me povredio. Znala sam da samo brines za mene. Hajde, sreco moja. Treba da se oblacimo.", prosaputala sam.
Klimnuo je glavom, lagano me spustio pa uzeo moju uniformu i vratio se. Nezno me je obukao, na brzinu se obukao i poneo me dole. Skuvala sam nam kafu, sela mu u krila i spustila glavu na njegovo rame. U tisini smo pili kafu i nezno se ljubili. "Treba da krenemo.", progundjao je.
Nasmesila sam se. "Jel se to mom komandantu ne ide na posao?", upitala sam.
Uzdahnuo je i odmahnuo glavom. "Prolupao sam, ne ide mi se na posao, ne ide mi se medju ljude, ne ide mi se nigde. Ostao bih ovde sa tobom i drzao te uz sebe do kraja svog zivota.", progundjao je,
Nasmejala sam se i slatko ga poljubila. "I ja bih, mili moj, ali ne mozemo, moramo biti razumni.", otegla sam zadnju rec dok sam se cerekala u njegovim sigurnim rukama.
"Mhm, pokusavam ja to, lepotice moja, samo sto mi bas i ne ide kada si ti uz mene,", gundjo je dok me je nosio ka dzipu.
"Mogu li ostati u tvom krilu?", upitala sam i zatreptala ocima.
Nasmejao se i odmahnuo. "Ostani, cuvacu te.", promrmljao je.
Prasnula sam u smeh kad su ljudi iza nas poceli da trube. "Zaboga, Vampiru, ubrzaj malo. Usporavas saobracaj.", rekla sam guseci se od smeha.
Nacerio se. "Zabole me za saobracaj, sreco moja. Moja decica i moja zenica su meni najvazniji na svetu."
Smejala sam se kao blesava. "Ti si lud.", cerekala sam se.
Zestoko je zaklimao glav. "Za tobom, duso moja. Stigli smo.", promrmljao je.
Izasla sam iz auta, sacekala njega pa sa rukom u ruci krenuli ka kantini gde su svi momci bili na okupu. "Dobro jutro.", u glas smo promrmljali.
Vukic me je zabezeknuto pogledao. "Sto su ti oci tako natecene?"
Pocrvenela sam. "Ciniti se, Vukicu.", promrmljala sam.
"Onda nam se svima cini, mala. Sta se desilo?", Nikola je upitao.
Vampir me je smestio u svoja krila i mrko ga pogledao. "Plakala je.", promrmljao je.
"Zasto, sestrice, sta se desilo?", Vanja je zabrinuto upitao.
Jos jace sam pocrvenela. "Nista se nije desilo, Vanja.", promucala sam.
Aleksandar se namrstio na mene. "Nemoj da nas lazes, sestrice. Sta se desilo?"
"Nista se nije desilo, jebote.", Vampir je zabrundao.
"Pa zasto je onda plakala?", Marko ga je sumnjicavo upitao.
"Tako je, zasto bi mala plakala ako se nista nije desilo.", Ivan je tvrdoglavo ponovio.
Vampir je prevrnuo ocima. "Islo joj se u wc, skocila je iz kreveta i otrcala, pa sam je pitao koliko sam joj puta rekao da ne jurca. I onda se rasplakala. Nisam mogao da je smirim.", procvileo je.
Vukic se nacerio. "Uskoro ce poceti da se ljuti za svaku sitnicu i..."
"Nasa sestrica se ne ljuti za svaku sitnicu, ona se na komandanta nikada nije naljutila.", zagraktao je Nenad.
"Za sve postoji prvi put, Nenade.", progundjao je Jokic.
"Neka se ljuti, besni, svadja samo neka ne place.", Vampir je tiiho rekao.
Momci su zaurlali od smeha. "Komandante, to su hormoni. Ivana je naizmenicno plakala i besnela.", rekao je Nikola smejuci se.
Vampir je uzdahnuo. "Preguracemo onda i to.", odlucno je rekao.
Nasmejala sam se i slatko ga poljubila. "Necu ja biti takva, miliu moj. Ja imam najboljeg muza na svetu.", umiljato sam rekla na sta su Nikola i Vukic istovremeno prevrnuli ocima.
"Samo on valja i niko vise.", progundjao je Vukic.
Isplezila sam mu se. "Sta ces, Vukicu, ugledaj se na njega.", nacerila sam mu se.
Ponovo je prevrnuo ociima. "Jes, da cvilim za svaku zeninu sitnicu."
Vampir se nasmejao. "Cvilim jer imam za sta, a imas i ti i ne seri. Cvilis i ti, samo mojoj zeni nasamo.", narugao mu se.
Vukic se nakostresio. "Ja ne cvilim, trazim savet."
"Aha, bas.", progundjala sam.
"Ja ne cvilim.", zarezao je okrenuo se i otisao.
Zapanjeno sam gledala za njim. "Sta mu je?"
Jokic je slegnuo ramenima. "Pojma nemam, dosao je sav nervozan."
Uzdahnula sam. "Idem da vidim sta se desilo, lepi moj. Moze?", nezno sam upitala Vampira.
Klimnuo je. "Moze sve sto zelis, mila moja."
Nezno sam ga poljubila, ustala i krenula ka Vukicevoj kancelariji. Tiho sam usla i nasla ga kako stoji kraj prozora, pije viski i gleda. "Da nije malo rano za to?", tiho sam ga upitala.
Slegnuo je ramenima. "Svejedno.", promrljao je.
Prisla sam mu i pogledala ga. "Samo smo se salili, Vukicu. Sta je bilo?", tiho sam upitala.
"Dizem ruke od svega.", progundjao je.
Zabezeknuto sam ga pogledala. "Od cega?"
"Svega. Ocigledno da ja ne mogu da imam normalnu vezu, jer sa mnom nesto nije kako treba.", progundjao je,
"Ne seri, Vukicu. Ajde iz pocetka.", rekla sam.
"Jutros am se opet posvadjao sa Marijom."
"Zasto sad?"
"Hoce da ide sama kod svojih. Bez mene.", promumlao je.
Nasmejala sam se. "Vukicu, mislim da stvarno preterujes, zaboga covece."
Mrko me je pogledao. "Znam. Jel ti Milos objasnio kako to funkcionise kod ljudi poput nas?"
Namrstila sam se. "Vas?"
"I on je jedna vrsta doma, mala. S' tim sto ste se vas dvoje nasli i super funkcionisete na taj nacin. Sa druge stane, Marija hoce slobodu, super joj je sto sam dom u krevetu, ali joj ne odgovara sto sam takav i van njega. Ja moram da imam kontrolu u svemu, drugacije ne znam da funkcionisem."
Uzdahnula sam. "Vampir nije..."
Klimnuo je glavoom. "Jeste, lepotice. Samo sto to tebi odgovara, pa nisi ni primetila."
Slegnula sam ramenima. "I da jeste i da nije, svejedno mi je. Savrsen mi je bas takav kakav jete.", tiho sam rekla.
Nasmesio se i nezno me pomazio po glavi. "Znam, lepotice."
"Vukicu, ne mozes da odustanes, volis je, voli i ona tebe. Imacete bebu, jebote.", promucala sam.
Gorko se nasmesio. "Sve to jeste, ali vise je ljuta na mene nego sto se slazemo. Ona voli slobodu, ja kontrolu."
"A da se nadjete na sredini. Njoj je vazno da poseti sama svoje, ja to razumem, sto tebi to toliko smeta?", zbunjeno sam upitala.
Slegnuo je ramenima. "Smeta mi, jednostavno. Nisam ni sam siguran zasto.", promrmljao je.
Neko je pokucao na vrata i Vampir je usao unutra. "Mogu li?"
Vukic je klimnuo. "Daj, Milose, ne seri. Sedite.", promumlao je.
Vampir je seo i povukao mene u krila. "Opet si u svadji sa Marijom?"
Klimnuo je. "Jesam."
Vampir je odmahnuo glavom. "Vukicu, ja te razumem, druze, ali moras malo i ti da se obuzdas.", progundjao je.
"Znam, ali ne mogu.", promumlao je.
Uzdahnula sam. "Ne znam sta da ti kazem, Vukicu. U nezgodnom si polozaju, ali znam da te Marija voli i da ne treba da odustanes.", nezno sam rekla.
"Znam, moram da razmislim sta cu i kako. Ljudi, imam puno izvestaja."
Vampir se nasmejao i podigao se sa nmnom u rukama. "Vidimo se kasnije."
Zabezeknuto sam pogledala u Vampira. "Jel to on nas na fin nacin izbacio upravo?"
Zacerekao se i klimnuo glavom. "Jeste, sreco moja. Sta je sad problem?"
Prevrnula sam ocima. "Marija hoce kod svojih sama, a Vukicu to smeta. Vampiru, ovaj, Vukic kaze da si i ti jedna vrsta doma.", promrmljala sam i pogledala ga.
Usao je u nasu kancelariju, seo u fotelju i uzdahnuo. "Znas da jesam, ja nisam u smislu dom koji voli fizicko kaznjavanje ili nesto slicno, ali volim kontrolu. S' tim, sto nikada do sada nisam osecao ovoliku potrebu da neko bude krj mene stalno, bez obzira na sve, prijalo bi mi da se odvojim od svega. Sada bih izludeo i dva sata da ne znam sta je sa tobom, gde si i sta radis u svakom trenutku.", tiho je rekao.
Naceril sam se. "Meni to odgovara, jer bih ja svaki trenitak svog zivota provela sa tobom.", umiljato sam zaprela.
Nasmesio mi se i pomazio me po obrazu. "Strah me je da ce ti to jednog dna dosaditi. Da ce ti postati previse naporno to moje ponasanje. Vidis, Marija i Vukic su krace od nas zajedno, Marija ide sama kod svojih, ti, ljubavi moja, jos nijednom nisi otisla ili izasla sama bez mene."
Klimnula sam. "Jesam, kod Bokija na odjendan, tamo su bili svi koje znam skoro ceo zivot, ali ja sam samo zelela da se vratim tebi i nasoj kuci. I ne, nece mi dosaditi, Vampiru. Ja sam rodjena samo za tebe.", nezno sam rekla.
Nezno me poljubio. "Jesi, devojcice, samo za mene. Ti si moja, samo moja.", tiho je rekao.
"Jesam. Vampiru, malopre si rekao Vukicu da mora da se obuzda. Da li se ti obuzdavas?", pomalo nesigurno sam upitala.
Naslonio se na fotelju i slatko se nasmejao. "Cim smo ovde, a ne u nasoj kuci zakljucani, da, obuzdavam se. Ali se ne obuzdavam dok vodimo ljubav, ne obuzdavam se u nasem odnosu. Pokazao sam ti ko sam i sta sam, od samog pocetka. Mnogo mi je bilo vazno da me zavolis onakvog kakav jesam, ja ne znam da se kontrolis kad volim. A tebe volim vise od svega na ovom svetu.", prosaputao je.
Jako sam ga zagrlila i nezno poljubila u vrat. "I ja tebe, bas takvog kakav jesi. Meni si savrsen, Vampiru. Za mene si poseban.Prija mi, Vampiru, to sto si posesivan, prija mi sto brines za mene, to sto pratis svaki moj korak. Jednostavno, prijas mi ti. Meni nista vise ne treba sem toga.", tiho sam rekla.
Ususkao me u svoj snazan zagrljaj i nezno me poljubio u teme. "Znam, sreco moja. Osecam to, zivote. Obozavam te, devojcice."
Nasmesila sam se, siroko zevnula i spustila glavu na njegovo sigurno rame. "Obozavam te, Vampiru.", prosaputala sam i sklopila oci. Zaspala sam na mestu gde sam se osecala najsigurnije na svetu, u njegovim rukama. U rukama osobe za koju sam znala da ce me cuvati od svih zla ovog sveta. U rukama onoga koji je oterao sve moje nocne more i doneo samo ljubav i srecu u moj zivot.
Nasmesila sam mu se. "Piski mi se, a ne mogu da se izvucem iz tvog stiska.", prosaputala sam.
Slatko me je poljubio u nos i pustio me, skocila sam iz kreveta i potrcala ka kupatilu. Sa olaksanjem sam sela na wc solju kada je upao za mnom unutra. Zabezeknuto sam ga pogledala. "Koliko sam ti puta rekao da ne juris?", ljutito je upitao.
Pocrvenela sam i spustila pogled. "Upiskila bih se da nisam potrcala, Vampiru.", tho sam promucala.
Uzdahnuo je i cucnuo kraj mene. Nezno mi je podigao bradu palcem i zagledao mi se u oci. "Hej, devojcice, nemoj zaboga, nemoj, malena. Jesi li zvrsila?", upitao je.
Klimnula sam, podigao me u narucje i poneo ka krevetu. "Ne zelim da te sikiram.", promucala sam kroz glasno ridanje.
"Zaboga, devojcice moja, u redu je, malena. Nisam ljut, samo sam se uplasio..."
Jako sam ga zaglila. "Ne volim kada se ljutis na mene.", procvilela sam.
Nezno me je povukao za kosu i pogledao me u oci. "Nisam ljut, nemoj plakati, ubijaju me tvoje suze, malena. A jos vise bole kada sam ja njihov uzrok.", promrmljao je.
Klimnula sam glavom, ali nisam mogla da zaustavim suze. "Zao mi je, nisam zelela da te sikiram.", zajecala sam.
Pocela je da ga hvata panika. "Jebote, malena sta ti je? Nisi nista lose uradila, smiri se molim te.", uspaniceno je rekao. Nisam mogla, jednostavno iz nekog razloga nisam mogla da prestanem da placem. "Zvacu Filipa.", promrljao je, dohvatio telefon i okrenuo Filipa.
"Halo?", zacuo se pospan glas.
"Filipe, imam problem. Moja devojcica place i ne mogu da je smirim.", promumlao je.
"Zoves me zato sto Mila place?", cula sam zabezeknut glas preko telefona.
"Naravno da te zovem nikad nije ovoliko plakala. Nije dobro za nju i bebe da se sikira i..."
Prasnuo je u smeh. "Milose, hormoni joj rade. Smirice se, covece, a ti popij nesto za smirenje.", rekao je grcajuci od smeha.
Vampir je zarezao. "Filipe, nije nista smesno. I koji ce meni kurac lek za smirenje?", besno je upitao.
Filip je uzdahnuo. "Milose, ona mozda place, ali ti panicis i naravno da ne mozes da je smiris. Nece joj nista biti od malo plakanja, zaboga, covece.", pomalo zivcano je rekao.
Vampir me je pogledao i nezno mi brisao suze koje su nekontrolisano lile niz moje lice. "Dobro. Ako joj ne bude bolje, zovem te ponovo.", progundjao je i pre nego sto je Filip uspeo ista da doda spustio slusalicu. Snazno me je privio uz svoje grudi. "Nemoj, sreco moja, ti si sav moj svet. Jel te boli nesto, zivote moj?", zabrinuto je upitao.
Odmahnula sam glavom. "Ne boli me, Vampiru. Samo..."
Podigao mi je glavu i poceo da spusta nezne poljupce po mom licu. "Hajde, nemoj, imam jednu lepu ideju, ali cu ti reci samo ako prestanes da places.", mrmljao je.
Njegovi poljupci i nezno mrmljanje su me smirivali pa sam lagano prestajala da placem. "Kako ideju?", promucala sam dok sam jos uvek grcala.
Nezno mi se nasmesio. "Moze li da bude iznenadjenje?", umiljato je upitao.
Uzvratila sam mu osmeh. "Do kada?", radoznalo sam upitala.
Pomazio me je po usnicama. "Volim tvoj osmeh. Dok ne krenemo sa posla, moze?"
Natmurila sam se. "To je predugo, Vampiru.", procvilela sam.
Odmahnuo je glavom. "U redu, smiri se, nemoj ponovo da places. Mislio sam da te odvedem da vidis Vucka.", tiho je rekao.
Odusevljeno sam zaklimala glavom i bacila mu se oko vrata. "Stvarno si najbolji na svetu. Izvini sto sam te malopre onako uplasila.", tiho sam dodala crvena od sramote.
Nezno me je povukao za kosu. "Nemoj, ja sam kriv, trebalo je da znam da si sada previse osetiljiva. Samo, bojim se, malena, za tebe, za nase malene. Vidis, ljubavi, nikada nisam bio ovako voljen, srecan i ako bi se vama nesto desilo, ja to ne bih izdrzao.", tiho je rekao.
Gledala sam u te lepe oci, uvukla ruku u njegovu kosu i strastveno ga poljubila. "Nista nam se nece desiti, obecavam.", prosaputala sam mu na usnama, ponovo ga poljubila i oborila na krevet. "Uvek cu biti tu, sada i zauvek.", mrmljala sam dok sam se usnama spustala niz taj prelep, mocan vrat, niz grudi koje su se tesko nadimale i spustale dok mu se iz grla otimalo rezanje. Nastavila sam da se spustam nizbrdo lagano ga ljubeci i lizuci sve do mog donjeg lepotana. Nezno sam kaziprstom presla po njemu, poljubila mu glavic a onda ga uzela u usta. Uvlacila sam ga celog u usta, izvlacila ga, lizala i sisala dok je on glasno jecao i izvijao se ka mojim usnama. Ruka u mojoj kosi je postajala sve grublja. A onda se izvukao sam, grubo ga nabio i uz glasan krik svrsio. Oblizala sam ga i uspentrala se uz njega i on je ovio te svoje snazne ruke oko mene i potrazio moje usne. Halapljivo me je poljubio, lagano podvrnuo pod sebe i jos neznije usao u mene. Iz svakog njegovog dubokog i neznog prodora, iz svakog poljupca, dodira isijavala je ljubav. Uzvracala sam mu, davala sam mu sebe, sva svoja osecanja. "Volim te, Vampiru.", prodahtala sam, izvila se ka njemu i uz vrisak dozivela vrhunac. "Obozavam te, malena moja.", promucao je jos jednom se nabio u mene i pao preko mene svrsavajuci. Grlio me je, jako stezao uz sebe i nezno usnama prelazio po mom ramenu. Lagano sam mu povukla kosu i naterala ga da me pogleda. "Volim te.", rekla sam mu gledajuci ga u oci.
Nasmesio se, prevrnuo se samnom u rukama na ledja, namestio me na sebe i cvrsto zagrlio. "I ja tebe volim, sreco moja. Nemoj vise da places, znas da ce tvoj muzic sve da ucini za tebe.", umiljato je rekao.
Siroko sam mu se nasmesila. "Znam, lepi moj. Nemam pojma zasto sam onoliko plakala.", promrmljala sam.
Nezno je presao tom ogromnom, a tako neznom sakom po mojim ledjima. "Zbog hormona. To je normalno, i pojma nemam zasto je mene onako uhvatila panika. Znam da je to normalno, znam da se to desava, ali valjda sam se pogubio kad sam video tolike suze, a znam da sam te povredio.", tiho je rekao.
Nasmejala sam se i slatko mu poljubila grudi. "Nisi me povredio. Znala sam da samo brines za mene. Hajde, sreco moja. Treba da se oblacimo.", prosaputala sam.
Klimnuo je glavom, lagano me spustio pa uzeo moju uniformu i vratio se. Nezno me je obukao, na brzinu se obukao i poneo me dole. Skuvala sam nam kafu, sela mu u krila i spustila glavu na njegovo rame. U tisini smo pili kafu i nezno se ljubili. "Treba da krenemo.", progundjao je.
Nasmesila sam se. "Jel se to mom komandantu ne ide na posao?", upitala sam.
Uzdahnuo je i odmahnuo glavom. "Prolupao sam, ne ide mi se na posao, ne ide mi se medju ljude, ne ide mi se nigde. Ostao bih ovde sa tobom i drzao te uz sebe do kraja svog zivota.", progundjao je,
Nasmejala sam se i slatko ga poljubila. "I ja bih, mili moj, ali ne mozemo, moramo biti razumni.", otegla sam zadnju rec dok sam se cerekala u njegovim sigurnim rukama.
"Mhm, pokusavam ja to, lepotice moja, samo sto mi bas i ne ide kada si ti uz mene,", gundjo je dok me je nosio ka dzipu.
"Mogu li ostati u tvom krilu?", upitala sam i zatreptala ocima.
Nasmejao se i odmahnuo. "Ostani, cuvacu te.", promrmljao je.
Prasnula sam u smeh kad su ljudi iza nas poceli da trube. "Zaboga, Vampiru, ubrzaj malo. Usporavas saobracaj.", rekla sam guseci se od smeha.
Nacerio se. "Zabole me za saobracaj, sreco moja. Moja decica i moja zenica su meni najvazniji na svetu."
Smejala sam se kao blesava. "Ti si lud.", cerekala sam se.
Zestoko je zaklimao glav. "Za tobom, duso moja. Stigli smo.", promrmljao je.
Izasla sam iz auta, sacekala njega pa sa rukom u ruci krenuli ka kantini gde su svi momci bili na okupu. "Dobro jutro.", u glas smo promrmljali.
Vukic me je zabezeknuto pogledao. "Sto su ti oci tako natecene?"
Pocrvenela sam. "Ciniti se, Vukicu.", promrmljala sam.
"Onda nam se svima cini, mala. Sta se desilo?", Nikola je upitao.
Vampir me je smestio u svoja krila i mrko ga pogledao. "Plakala je.", promrmljao je.
"Zasto, sestrice, sta se desilo?", Vanja je zabrinuto upitao.
Jos jace sam pocrvenela. "Nista se nije desilo, Vanja.", promucala sam.
Aleksandar se namrstio na mene. "Nemoj da nas lazes, sestrice. Sta se desilo?"
"Nista se nije desilo, jebote.", Vampir je zabrundao.
"Pa zasto je onda plakala?", Marko ga je sumnjicavo upitao.
"Tako je, zasto bi mala plakala ako se nista nije desilo.", Ivan je tvrdoglavo ponovio.
Vampir je prevrnuo ocima. "Islo joj se u wc, skocila je iz kreveta i otrcala, pa sam je pitao koliko sam joj puta rekao da ne jurca. I onda se rasplakala. Nisam mogao da je smirim.", procvileo je.
Vukic se nacerio. "Uskoro ce poceti da se ljuti za svaku sitnicu i..."
"Nasa sestrica se ne ljuti za svaku sitnicu, ona se na komandanta nikada nije naljutila.", zagraktao je Nenad.
"Za sve postoji prvi put, Nenade.", progundjao je Jokic.
"Neka se ljuti, besni, svadja samo neka ne place.", Vampir je tiiho rekao.
Momci su zaurlali od smeha. "Komandante, to su hormoni. Ivana je naizmenicno plakala i besnela.", rekao je Nikola smejuci se.
Vampir je uzdahnuo. "Preguracemo onda i to.", odlucno je rekao.
Nasmejala sam se i slatko ga poljubila. "Necu ja biti takva, miliu moj. Ja imam najboljeg muza na svetu.", umiljato sam rekla na sta su Nikola i Vukic istovremeno prevrnuli ocima.
"Samo on valja i niko vise.", progundjao je Vukic.
Isplezila sam mu se. "Sta ces, Vukicu, ugledaj se na njega.", nacerila sam mu se.
Ponovo je prevrnuo ociima. "Jes, da cvilim za svaku zeninu sitnicu."
Vampir se nasmejao. "Cvilim jer imam za sta, a imas i ti i ne seri. Cvilis i ti, samo mojoj zeni nasamo.", narugao mu se.
Vukic se nakostresio. "Ja ne cvilim, trazim savet."
"Aha, bas.", progundjala sam.
"Ja ne cvilim.", zarezao je okrenuo se i otisao.
Zapanjeno sam gledala za njim. "Sta mu je?"
Jokic je slegnuo ramenima. "Pojma nemam, dosao je sav nervozan."
Uzdahnula sam. "Idem da vidim sta se desilo, lepi moj. Moze?", nezno sam upitala Vampira.
Klimnuo je. "Moze sve sto zelis, mila moja."
Nezno sam ga poljubila, ustala i krenula ka Vukicevoj kancelariji. Tiho sam usla i nasla ga kako stoji kraj prozora, pije viski i gleda. "Da nije malo rano za to?", tiho sam ga upitala.
Slegnuo je ramenima. "Svejedno.", promrljao je.
Prisla sam mu i pogledala ga. "Samo smo se salili, Vukicu. Sta je bilo?", tiho sam upitala.
"Dizem ruke od svega.", progundjao je.
Zabezeknuto sam ga pogledala. "Od cega?"
"Svega. Ocigledno da ja ne mogu da imam normalnu vezu, jer sa mnom nesto nije kako treba.", progundjao je,
"Ne seri, Vukicu. Ajde iz pocetka.", rekla sam.
"Jutros am se opet posvadjao sa Marijom."
"Zasto sad?"
"Hoce da ide sama kod svojih. Bez mene.", promumlao je.
Nasmejala sam se. "Vukicu, mislim da stvarno preterujes, zaboga covece."
Mrko me je pogledao. "Znam. Jel ti Milos objasnio kako to funkcionise kod ljudi poput nas?"
Namrstila sam se. "Vas?"
"I on je jedna vrsta doma, mala. S' tim sto ste se vas dvoje nasli i super funkcionisete na taj nacin. Sa druge stane, Marija hoce slobodu, super joj je sto sam dom u krevetu, ali joj ne odgovara sto sam takav i van njega. Ja moram da imam kontrolu u svemu, drugacije ne znam da funkcionisem."
Uzdahnula sam. "Vampir nije..."
Klimnuo je glavoom. "Jeste, lepotice. Samo sto to tebi odgovara, pa nisi ni primetila."
Slegnula sam ramenima. "I da jeste i da nije, svejedno mi je. Savrsen mi je bas takav kakav jete.", tiho sam rekla.
Nasmesio se i nezno me pomazio po glavi. "Znam, lepotice."
"Vukicu, ne mozes da odustanes, volis je, voli i ona tebe. Imacete bebu, jebote.", promucala sam.
Gorko se nasmesio. "Sve to jeste, ali vise je ljuta na mene nego sto se slazemo. Ona voli slobodu, ja kontrolu."
"A da se nadjete na sredini. Njoj je vazno da poseti sama svoje, ja to razumem, sto tebi to toliko smeta?", zbunjeno sam upitala.
Slegnuo je ramenima. "Smeta mi, jednostavno. Nisam ni sam siguran zasto.", promrmljao je.
Neko je pokucao na vrata i Vampir je usao unutra. "Mogu li?"
Vukic je klimnuo. "Daj, Milose, ne seri. Sedite.", promumlao je.
Vampir je seo i povukao mene u krila. "Opet si u svadji sa Marijom?"
Klimnuo je. "Jesam."
Vampir je odmahnuo glavom. "Vukicu, ja te razumem, druze, ali moras malo i ti da se obuzdas.", progundjao je.
"Znam, ali ne mogu.", promumlao je.
Uzdahnula sam. "Ne znam sta da ti kazem, Vukicu. U nezgodnom si polozaju, ali znam da te Marija voli i da ne treba da odustanes.", nezno sam rekla.
"Znam, moram da razmislim sta cu i kako. Ljudi, imam puno izvestaja."
Vampir se nasmejao i podigao se sa nmnom u rukama. "Vidimo se kasnije."
Zabezeknuto sam pogledala u Vampira. "Jel to on nas na fin nacin izbacio upravo?"
Zacerekao se i klimnuo glavom. "Jeste, sreco moja. Sta je sad problem?"
Prevrnula sam ocima. "Marija hoce kod svojih sama, a Vukicu to smeta. Vampiru, ovaj, Vukic kaze da si i ti jedna vrsta doma.", promrmljala sam i pogledala ga.
Usao je u nasu kancelariju, seo u fotelju i uzdahnuo. "Znas da jesam, ja nisam u smislu dom koji voli fizicko kaznjavanje ili nesto slicno, ali volim kontrolu. S' tim, sto nikada do sada nisam osecao ovoliku potrebu da neko bude krj mene stalno, bez obzira na sve, prijalo bi mi da se odvojim od svega. Sada bih izludeo i dva sata da ne znam sta je sa tobom, gde si i sta radis u svakom trenutku.", tiho je rekao.
Naceril sam se. "Meni to odgovara, jer bih ja svaki trenitak svog zivota provela sa tobom.", umiljato sam zaprela.
Nasmesio mi se i pomazio me po obrazu. "Strah me je da ce ti to jednog dna dosaditi. Da ce ti postati previse naporno to moje ponasanje. Vidis, Marija i Vukic su krace od nas zajedno, Marija ide sama kod svojih, ti, ljubavi moja, jos nijednom nisi otisla ili izasla sama bez mene."
Klimnula sam. "Jesam, kod Bokija na odjendan, tamo su bili svi koje znam skoro ceo zivot, ali ja sam samo zelela da se vratim tebi i nasoj kuci. I ne, nece mi dosaditi, Vampiru. Ja sam rodjena samo za tebe.", nezno sam rekla.
Nezno me poljubio. "Jesi, devojcice, samo za mene. Ti si moja, samo moja.", tiho je rekao.
"Jesam. Vampiru, malopre si rekao Vukicu da mora da se obuzda. Da li se ti obuzdavas?", pomalo nesigurno sam upitala.
Naslonio se na fotelju i slatko se nasmejao. "Cim smo ovde, a ne u nasoj kuci zakljucani, da, obuzdavam se. Ali se ne obuzdavam dok vodimo ljubav, ne obuzdavam se u nasem odnosu. Pokazao sam ti ko sam i sta sam, od samog pocetka. Mnogo mi je bilo vazno da me zavolis onakvog kakav jesam, ja ne znam da se kontrolis kad volim. A tebe volim vise od svega na ovom svetu.", prosaputao je.
Jako sam ga zagrlila i nezno poljubila u vrat. "I ja tebe, bas takvog kakav jesi. Meni si savrsen, Vampiru. Za mene si poseban.Prija mi, Vampiru, to sto si posesivan, prija mi sto brines za mene, to sto pratis svaki moj korak. Jednostavno, prijas mi ti. Meni nista vise ne treba sem toga.", tiho sam rekla.
Ususkao me u svoj snazan zagrljaj i nezno me poljubio u teme. "Znam, sreco moja. Osecam to, zivote. Obozavam te, devojcice."
Nasmesila sam se, siroko zevnula i spustila glavu na njegovo sigurno rame. "Obozavam te, Vampiru.", prosaputala sam i sklopila oci. Zaspala sam na mestu gde sam se osecala najsigurnije na svetu, u njegovim rukama. U rukama osobe za koju sam znala da ce me cuvati od svih zla ovog sveta. U rukama onoga koji je oterao sve moje nocne more i doneo samo ljubav i srecu u moj zivot.
Нема коментара:
Постави коментар