-"Ustajte vas dvoje",zabrundao je Vukic na vratima.
Jedva sam otvorila oci i pogledala u mog Vampira,samo je zabio glavu dublje u moj vrat i nastavio da spava.Nasmesila sam se,uvukla ruku u njegovu kosu i nezno ga poljubila u nju."Hajde,lepotane,moramo ustati.",tiho sam rekla.
Odmahnuo je glavom."Ne zelim,zelim da lezim kraj tebe",prosaputao je i jos jace me pribio uz madrac.
Nasmejala sam se i slatko ga poljubila u nos."Hajde,lepotane,moramo.To je nasa duznost."
Podigao je glavu i mrko me pogledao."Imamo mi jos duznosti,malena moja.",progundjao je.
Izvila sam obrvu."Koje,mili moj?"
Nacerio se."Da pravimo nase maleno.",rekao je i pocrveneo.
Nasmejala sam se i strastveno ga poljubila."Hajde onda da pravimo nase maleno",prosaputala sam mu na usnama.
Nasmesio se i nasrnuo na moje usne.Uvukao je ruku u moju kosu i grubo me stegao.Otrgao je usne od mojih i spustio ih na moj vrat.Nezno je usnama prelazio preko njega i ja sam tiho cvilela izvijajuci ga ka njegovim usnama.Ugrizao me i ja sam glasno zajecala nemirno s izvijajuci ka njemu."Moja mala,pohotna nimfomanka",promrmljao je,spustio ruku na nju i grubo je stisnuo.Zacvilela sam i spustila usne na njegov vrat,lagano sam ga ljubila,lizala uzivajuci u ukusu te koze."Zeleo sam da te ljubim,da te dodirujem,ali ne mogu,devojcice moja.Ocajnicki zelim da se zakopam u tebe",promrmljao je,zavukao ruku izmedju nas i glasno zasistao."Jebote,al je mokra,topla i tesna",mucao je dok se jednim pokretom nabio u mene.Izvila sam se ispod njega i tiho vrisnula.Ponovo je potrazio moje usne i zestoko me poljubio grubo se nabijajuci.Grebala sam ga po ledjima pokusavajuci da dodjem do vazduha,zadovoljno je stenjao privlaceci me uz sebe."Volim te",istisnula sam i glasno stenjuci vrisnula."I ja tebe",prodahtao je,urliknuo i svrsio.Pao je preko mene i snazno drhtao."Zaboga,izlazite odatle,major trazi lepoticu",zagrmeo je Vukic.
Vampir je podigao glavu i pogledao me."Hajde,ljubavi,idemo da vidimo sta major hoce".prosaputao je nezno se izvlaceci iz mene.
Na brzinu smo se obukli i sa rukom u ruci izasli napolje."Sta hoce major?",upitao ga je Vampir.
Vukic je slegnuo ramenima."Nemam pojma,Milose.Samo je rekao da odmah nadjem Milu.",Vukic je rekao.
Ubrzo smo dosli do prostorije sa radio stanicom i ja sam se javila."Dobar dan,gospodine majore."
-"Dobar dan,Mila.Mila,dete,moram nesto da to kazem.Tvojoj mami je sinoc pozlilo.Imala je srcani udar.Moras se vratiti u grad,zeli da te vidi."
Rasirila sam oci i zapanjeno shvatila da bez obzira na sve ja nju i dalje volim i da me uzasno boli."U redu,gospodine majore.Jedan od momaka ce me dovesti u grad.",tiho sam rekla dok me je Vampir cvrsto privijao uza se.
-"Nema potrebe za tim,za sat vremena ce helihopter doci tebe.Znam da je rizicno,ali u danasnje vreme je sve rizicno.",promrmljao je.
Klimnula sam."U redu.Hvala vam,majore."
-"Nema na cemu.Dovidjenja."
Pogledala sam u Vampira."Hajde da promenim uniformu i da se spremim.",tiho sam rekla.
Klimnuo je i poneo me ka spavaoni."Na brzinu cemo se spremiti i idemo.",prosaputao je.
Odmahnula sam glavom."Ne mozemo oboje otici,mili moj.Znas to i sam.Nikola nije tu,sreco moja.",prosaputala sam jezeci se od same pomisli kako cu izdrzati bez njega.
Pogledao me."Znam,ja ne mogu bez tebe."
-"Vraticu se brzo,znas da bih i ja umrla bez tebe.Molim te,obecaj mi da ces biti dobro,molim te.",zacvilela sam kada smo usli u spavaonu.
Klimnuo je glavom."Obecavam,obecavam,malena moja.Dolazices u stab da se javis,zar ne?"
Nasmesila sam se."Imam jedan predlog,zamolicu majora da budem dezurna u stabu za radio stanicu nocu.Ti mozes biti ovde i mozemo pricati.",rekla sam crveneci se.
Uzvratio mi je osmeh."Odlicna ideja,devojcice moja.Nedostajaces mi",tiho je dodao.
Progutala sam suze i snazno ga zagrlila."I ti ces meni nedostajati,lepotane.Necu dugo,kunem se."
Klimnuo je i jos jace me privio uz sebe."Znam da neces,sreco moja.Bices u nasoj kuci?"
-"Naravno da hocu,to je moj dom,Vampiru.Ja drugog nemam.Samo cu otici na selo da vidim moje i Hada i Lucifera,pozelela sam svoje bebice."
-"U redu,koji od momaka ide sa tobom?",upitao je dok mi je skidao uniformu i lagano uz nezne poljupce mi navlacio novu.
-"Svejedno mi je,Vampiru.Znas da su mi sva petorica podjednako dragi.",tiho sam rekla.
Nasmesio se,podigao me i samnom u rukama seo na krevet."Znam,lepotice moja.Ici ce Vanja."
Uzvratila sam mu smesak i spustila glavu na njegovo rame."Kako cu bez tebe?"
Jako me je obgrlio rukama."Izdrzacemo,moramo da bi ponovo bili zajedno.Cim ti mami bude bolje,ili ako se Nikola vrati pre bicemo zajedno,obecavam.",prosaputao je.
Sedeli smo i nezno se mazili i dodirivali kada je neko pokucao na vrata."Hajde,lepotice,helihopter je na vidiku.",zabrundao je Vukic.
Vampir je ustao samnom u narucju i poneo me ka vratima,otvorio ih je i pogledao u Vukica."Ponesi molim te i tu njenu malu torbu.Znam da ima sve kod kuce,ali uniformu mora da ponese,jer ce biti dezurna nocu u stabu na radio stanici.Ja cu tu duznost preuzeti ovde.",nervozno je vergla i stezao me uz sebe.
-"Zaboga,Milose ne odlazi ne znam gde.Vratice se za koji dan",progundjao je Vukic prevrcuci ocima.
-"Znam,Vukicu",zarezao je.
Nezno sam ga pomazila po obrazu i on me je pogledao."Brzo cu,obecavam",promucala sam.
Klimnuo je,strastveno me poljubio i krenuli smo ka polju.Ubrzo je i helihopter sleteo na sletiste."Vanja,ides sa njom.Cuvaj mi je,molim te",tiho je rekao ne pustajuci me iz narucja.
Vanja je klimnuo glavom."I zivotom svojim,komandante.Ne brini za nju nista."
Vampir ga je zahvalno pogledao,nezno me spustio na tlo i snazno me zagrlio."Obozavam te,nemoj to nikada da zaboravis.",prosaputao je.
Podigla sam glavu,nezno ga pogledala i strastveno poljubila."Nikada,sreco moja.Obozavam te,znas zar ne?"
Tuzno se osmehnuo."Znam,devojcice moja.Hajde,idi ili cu izgubiti bitku sam sa sobom i krenuti sa tobom.",prosaputao je i jos jednom me nezno poljubio.
Klimnula sam,uz tezak uzadh se odvojila od njega i krenula ka helihopteru.Usla sam unutra,ponovo pogledala Vampira i poslala mu poljubac.Uzvratio mi je,Vanja je usao i helihopter je uzleteo.Uhvatio me za ruku i pogledao me."Nemoj da tugujes,sestrice.To je samo par dana,u redu?"
-"Znam,Vanja,samo se pitam kako cu ih preziveti.Juce sam jedva izdrzala,a to je bilo samo par sati.",progundjala sam.
Sat vremena kasnije helihopter je sleteo na krov bolnice.Izasli smo,a tata me je cekao ispred.Poletela sam mu u zagrljaj."Kceri moja",promucao je dok me je snazno grlio.
Bolno sam zacvilela i lagano izvukla ruku iz njegovog stiska."Polako,tata.Boli me ta ruka.",progundjala sam.
Tata me je zabrinuto pogledao."Sta se desilo,sine?"
Nasmesila sam se i odmahnula glavom."Nista strasno,tata.Mala porezotina,morali su usivati,ali sada je sve u redu."
-"Dobar dan,Mila.",zabrundao je glas iza mene.
Okrenula sam se."Dobar dan,gospodine majore",rekla sam i salutirala mu.
Uzvratio mi je."Vanja,odkud ti ovde?",major je zacudjeno upitao.
-"Komandant mi je naredio da budem uz nju,gospodine majore.",odsecno je rekao.
Major se nasmejao i odmahnuo glavom."Milos bi je drzao u dzepu koliko vidim,samo da moze.Hajde,idemo da vidis majku,pa da mi malo ispricas utiske,Mila."
Klimnula sam glavom i svi smo krenuli ka ulaznim vratima."Majore,molila bih vas za jednu uslugu.",tiho sam promucala.
Major je klimnuo."Sve sto je u mojoj moci,Mila.Sta ti treba?"
Pocrvenela sam."Zelim da budem dezurna na radio stanici nocu dok sam ovde,majore.",tiho sam rekla.
Zapanjeno me pogledao."Nije problem,Mila,ali zasto ne bi iskoristila ove noci da se odmoris posteno ovde.Znam kakav je tempo na terenu i zaista..."
Odmahnula sam glavom."Molim vas,majore.Ja,pa ja ne mogu da spavam nocu i..."
Vanja se zacerekao."Moja sestrica hoce da kaze da ne moze da spava bez komandanta.Dogovorili su se da budu dezurni na radio stanici oboje.",rekao je cerekajuci se.
Tata me je pogledao."Zaboga,Mila i ja mislim da ti je potreban odmor.Povredjena si i..."
Tvrdoglavo sam odmahnula glavom."Ne,zelim da budem dezurna."
Major se tiho nasmejao."U redu,Mila.Bices dezurna."
Nasmesila sam mu se."Hvala vam,majore.Tata,sta kazu doktori,kako je mama?",zabrinuto sam upitala.
Slegnuo je ramenima."Nmam pojma,to ces morati da pitas njenog muza,lepotice tatina.Ja sam ovde dosao da te docekam samo.Hoces li doci u selo?"
Zaklimala sam glavom."Naravno da hocu,tata.Dezurstvo pocinje tek od jedanaest.Cim vidim mamu,docicemo Vanja i ja.Hoces li da nas sacekas ili?"
Tata je klimnuo."Sacekacu vas,deco.Kako mi je zet?"
Vanja je zaurlao od smeha."Ranjen u nogu i bez njegove zene,bolje je da se pitamo kako nam je ostatak vojske.",rekao je guseci se od smeha.
Mrko sam ga pogledala."Zacepi,Vanja.On je razuman muskarac i..."
Utom je tati zazvonio telefon."Ko li je ovo?Halo?",slusao je nesto a onda prasnuo u smeh."Za tebe je,kceri moja.",rekao je i pruzio mi slusalicu.
-"Halo?",zbunjeno sam se javila.
-"Dosao sam do kafane sa Vukicem i Jokicem samo da bih te nazvao.Jesi li dobro,devojcice moja?",tiho je upitao.
Drhtavo sam uzdahnula."Jesam,muzicu moj.Ti,boli li te noga?"
-"Ne boli me noga,boli me sto nisi uz mene",prosaputao je.
-"Znam i mene.",tiho sam rekla.
-"Oprosti,malena,ja..."
Nasmesila sam se."Znam,lepotane.Major me je sa tatom docekao i odobrio mi je nocna dezurstva.",promrmljala sam crvenevsi se jer su sva trojica gledala u mene.
-"Da nije,dosao bih po tebe i vratio te ovde.Ili bih ostao tu sa tobom,ne bih izdrzao.Slusaj me dobro,lepo jedi i cuvaj se,nemoj da mi se razbolis,vazi?",pomalo strogo je upitao.
Nasmejala sam se."Obecavam,lepotane.Vanja ce izbrojati svaki moj zalogaj i preneti ti.",rekla sam smejuci se.
Cula sam kako se i sam cereka."Obozavam taj tvoj smeh.Hajde,devojcice idi i zavrsavaj sta imas,nocas cemo pricati.Volim te,najvise na svetu."
-"Znam,i ja tebe volim najvise na svetu.",tiho sam rekla,spustila slusalicu i vratila tati telefon.
-"Zar nisi upravo rekla da je komandant razuman muskarac?",upitao je Vanja cerekajuci se.
Zbunjeno sam izvila obrvu."Jesam i?"
-"A on je upravo rekao da bi ili dosao po tebe ili ostao ovde sa tobom da ti major nije dozvolio nocna dezurstva.Ona je totalno skrenuo sa uma,sestrice",rekao je guseci se od smeha.
Osinula sam ga pogledom."Zacepi,Vanja.Nije lepo prisluskivati tudje razgovore."
Tata se cerekao i odmahnuo glavom."Niko nije prisluskivao,Mila.Izgleda da si slucajno pritisla mikrofon.Hajde idemi da vidis mamu,cekam vas u kaficu kraj bolnice."
Klimnula sam glavom,pozdravila majora i krenula ka intezivnoj nezi."Boze pomozi mi.",zacvilela sam kada sam ugledala onu vesticu i njenog oca ispred mamine sobe."Vanja,idi i nadji doktora,ne zelim ove debile nista da pitam."
Vanja je odmahnuo glavom."Ne ostavljam te samu..."
Pogledala sam ga."To je naredjenje,Vanja."
Zacerekao se i klimnuo glavom."Jasno,zamenice.",rekao je i udaljio se cerekajuci se.
-"Ko nam je to tu?",zakrestala je Marijana.
Prevrnula sam ocima."Kloni me se,budalo.Naoruzana sam,nervozna i sama.Pazi me se.",zarezala sam.
-"Marijana,kloni je se.Dodji i sedi ovde.",zabrundao je njen otac.
Nacerila sam se."Prvi put nesto pametno i od vas.",progundjala sam.
-"Slusaj,Mila.Majka ti je u bolnici i stvarno smatram da joj ne treba..."
Podigla sam ruku."Ne zanima me nista,samo se drzite podalje od mene."
Vanja se uskoro vratio sa doktorom."Dobar da,izvinite,ali ovakvo bahatao ponasanje kod mene ne dolazi u obzir,vasa majka nije jedini pacijent u ovoj bolnici.",zagraktao je doktor.
Ledeno sam ga pogledala."To me ne zanima,doktore.Upravo sam se vratila sa ratista rai njenog stanja i zaista nemam vremena za gubljenje.Zanima me kako je?Kakvo joj je stanje?"
Vanja me je zapanjeno pogledao,ali nije nista rekao."Za sada je stabilno,dozivela je jak srcani udar i cim se osvestila zahtevala je da vas vidi."
Klimnula sam."Kada mogu da je vidim?Moram jos da odem i na selo kod tate,a dezurstvo me ceka od jedanaest."
-"Mozete odmah,gospodjo",ledeno je promrsio.
Klimnula sam."Vaja,idi kod mog tate u kafic,dolazim cim zavrsim.Moramo otici u selo pre vazdusne opasnosti i vratiti se na vreme za dezurstvo."
Odmahnuo je glavom."Cekam te ovde,zamenice.",rekao je i siroko se nacerio.
Nasmejala sam se."Tvrdoglavi magarac.",rekla sam smejuci se i krenula ka vratima.Usla sam u sobu i tiho prisla maminom bolesnockom krevetu."Zaboga",promucala sam kada sam je ugledala bledu i na svim onim aparatima.
Otvorila je oci i slabasno mi se osmehnula."Mila,dete..."
Odmahnula sam glavom i uhvatila je za ruku."Nemoj da se naprezes,mama.Tu sam.Kako se osecas?",nezno sam upitala gutajuci suze.
-"Bolje sada,pozlilo mi je kada sam saznala da si otisla dole.Uplasila sam se da cu te izgubiti pre nego sto te zamolim za oprostaj.",prosaputala je.
Suze su mi same renule."U redu je,mama.Ovde sam.Nemoj sada da mislis o tome.Bilo pa proslo.Dole sam,nije strasno koliko se to ovde misli.A i tvoj zet pazi na mene",saputala sam.
Klimnula je glavom."Bila si u pravu,znas?On ti je jedini pruzio podrsku kada ti je bilo najpotrebnije,Mila..."
-"Nemoj,mama.Kada se malo oporavis,pricacemo o svemu,vazi?"
Klimnula je glavom."Ostajes ovde,zar ne?Ne vracas se vise dole?"
Duboko sam uzdahnula i odmahnula."Ne ostajem ovde,mama.Bicu tu dok ti ne bude dovoljno dobro,a onda se vracam dole.To je moja duznost i pitanje moje casti.A i dole je sav moj zivot,dole je on.",tiho sam dodala.
Slabasno je klimnula glavom."Razumem,dete.Jel ti ne smeta da malo odspavam?Mnogo mi se spava,doktor kaze da je to od lekova."
Odmahnula sam glavom."Ne smeta mi mama.Spavaj.Docicu ja opet sutra."
Klimnula je,nasmesila se i zaspala.Lagano sam joj pustila ruku i izasla napolje."Idemo,Vanja.Doktore,docicu sutra ponovo.",tiho sam dodala i sa Vanjom za petama krenula ka izlazu iz bolnice.
Tata nas je cekao ispred."Major vam je ostavio auto ovde."
Klimula sam glavom."Vanja,hajde ti za nama,ja cu sa tatom."
Nasmesio se."Vazi,sestrice."
Posedali smo u auta i krenuli ka selu."Sta ti je sa rukom,ceri?",tata je upitao cim smo krenuli.
Ispricala sam sta se desilo."Nisam zelela da idem u bolnicu,pa su mi na kraju u kampu na zivo usivali",dodala sam.
Tata je odmahnuo glavom."Ne razumem zasto nisi htela u bolnicu,vec si znala sta znaci usivanje na zivo.",progundjao je.
Pricali smo uz put i ubrzo smo se nasli ispred bakine i dekine kuce."Znaju li da sam stigla?",uzbudjeno sam upitala.
Tata se nasmejao i odmahnuo glavom."Ne znaju,ali mislim da ce im sve biti jasno kada njih cuju",rekao je glavom pokazujuci na Hada i Lucifera koji su jurcali po dvoristu.
Ciknula sam,izasla iz auta i poletela ka kapiji."Gde su moje bebice?"
Obojica su me pogledala i zatrcala s prema meni.Oborili su me na zemlju i poceli svoj ritual skakanja i lizanja.Smejala sam se i mazila ih.Kada su se zadovoljili ustali su sa mene a ja sam smejuci se skocila na noge.Okrenula sam se i videla da me tata i Vanja mrko gledaju."Meni je komandant dao naredjenje da te cuvam,a te njegove paklene zveri ce te ubiti",kukumakao je.
Prasnula sam u smeh."Nece,Vanja ne brini",rekla sam i uletela u kucu."Bako,deko?"
Cula sam kako uzbudjeno mrmljaju i za minut su se stvorili na vratima kuhinje.Potrcala sam im u zagrljaj i oboje su me snazno zagrlili."Dekina unuka.Odkud ti,sine?",deka je nezno upitao dok smo ulazili u kuhinju.
Uzdahnula sam."Major me je zvao zbog mame.Dosla sam samo na par dana i vracam se dole.Bako,mozes li molim te da nam skuvas kafu?Nisam stigla ni jednu od jutros da popijem?"
-"Naravno da mogu,sine."
Pogledala sam u tatu."Gde je Jasna?"
Uzdahnuo je."Otisla je,Mila.Nije mogla da podnese ovo stanje u zemlji i otisla je na zapad."
Izvila sam obrvu."Napustila te?",prenerazeno sam upitala.
Klimnuo je glavom."Jeste,Mila.Moras je razumeti..."
Zestoko sam odmahnula glavom."Izvini,tata,ali ne mogu.Dole je strasno,tata,sukobi postaju sve zesci,ali ja mog Vampira ne bih napustila taman u paklu zivela kraj njega",progundjala sam.
Tata se tuzno osmehnuo."Znam,Mila."
Ostali smo na rucku,a onda sam pogledala u Vanju."Moramo da idemo,Vanja.Zelim da svratim kuci i okupam se,a onda moram u stab."
Klimnuo je glavom,pozdravili se sa mojima i krenuli natrag ka gradu.Usli smo u dvoriste i ja sam ga pogledala."Malo si jela",najzad je izlanuo ono sto ga je mucilo.
Prevrnula sam ocima."Nisam gladna,Vanja.Jescu u stabu.Idem sad da se okupam.",mrzovoljno sam progundjala kada smo usli u kucu.Otisla sam u sobu i bacila se na nas krevet glasno ridajuci.Uzela sam njegov jastuk i cvrsto ga stezala uza se.Boze,koliko mi samo fali,pomislila sam.Kada sam se isplakala,lagano sam ustala,na brzinu se istusirala,obukla cistu uniformu i krenula niz stepenice.
Vanja se namrstio cim me je ugledao."Zasto si plakala?"
Odmahnula sam glavom."Nije vazno,Vanja.Hajde,idemo u stab,vreme je."
Krenuo je zamnom i mrko me pogledao."Zasto si plakala i nemoj da mi kazes nije vazno,jer jeste."
Uzdahnula sam."Nedostaje mi Vampir",promucala sam.
Prevrnuo je ocima,ali nije nista komentarisao.Nekih pola sata kasnije smo usli u stab i u sobu sa radio stanicom."Ja sam nocas dezurna",rekla sam momku koji je bio u prostoriji.
Klimnuo je."U redu,gospodo.Dovidjenja",rekao je i izasao.
Vanja me pogledao."Bicu u kantini.",nezno je rekao.
Klimnula sam glavom i cim je izasao dohvatila sam se stanice."Vampiru",tiho sam zacvilela.
-"Tu sam,malena moja.Kako si,ljubavi?",nezno je upitao.
-"Dobro sam,mili moj.Nedostajes mi",prosaputala sam.
-"Znam,sreco moja.I ti meni,previse.Kako ti je mama,duso moja?"
Pricali smo celu noc,tiho i nezno saputali jedno drugom."Trebala bi malo da odspavas,ljubavi.",nezno je prosaputao.
-"Znam,ali ne mogu.Ne mogu bez tebe.",zacvilela sam.
Drhtavo je uzdahnuo."Sta da radim sa tobom,devojcice moja?Sta da radim sa sobom?Hoces li moci izdrzati,sreco moja?Ako ne mozes..."
-"Izdrzacu,moram.Ne mozes ostaviti momke na cedilu,lepotane.Cim mami bude malo bolje,vracam se.Obecavam.",prosaputala sam.
-"Znam,devojcice.Cuvaj se,sreco moja.Moras,zbog mene.",promucao je.
Nasmesila sam se."Zbog tebe,lepotane.Dosla je smena.Moram da idem.Volim te,obozavam te",tiho sam rekla.
-"I ja tebe obozavam,malena moja.Idi sada malo nasoj kuci,lezi na nas krevet i odspavaj.Sklopis oci i zamislis me uz sebe.Ja sam ionako uvek uz tebe."
-"Hocu,lepotane.Odmori se i ti malo.Volim te."
-"I ja tebe,malena.",nezno je rekao.
Predala sam smenu i sa Vanjom krenula nazad ka nasoj kuci."Valjda ce i mami uskoro biti bolje.",progundjala sam.
Nasmesio mi se."Hoce,sestrice.Nemoj da brines."
Cim smo usli u kucu,otisla sam u nasu sobu i legla na krevet.Jako sam zagrlila njegov jastu,udahnula i osetila njegov miris na njemu.Sklopila sam oci i zamisljajuci ga uz sebe iscrpljeno zaspala.
Jedva sam otvorila oci i pogledala u mog Vampira,samo je zabio glavu dublje u moj vrat i nastavio da spava.Nasmesila sam se,uvukla ruku u njegovu kosu i nezno ga poljubila u nju."Hajde,lepotane,moramo ustati.",tiho sam rekla.
Odmahnuo je glavom."Ne zelim,zelim da lezim kraj tebe",prosaputao je i jos jace me pribio uz madrac.
Nasmejala sam se i slatko ga poljubila u nos."Hajde,lepotane,moramo.To je nasa duznost."
Podigao je glavu i mrko me pogledao."Imamo mi jos duznosti,malena moja.",progundjao je.
Izvila sam obrvu."Koje,mili moj?"
Nacerio se."Da pravimo nase maleno.",rekao je i pocrveneo.
Nasmejala sam se i strastveno ga poljubila."Hajde onda da pravimo nase maleno",prosaputala sam mu na usnama.
Nasmesio se i nasrnuo na moje usne.Uvukao je ruku u moju kosu i grubo me stegao.Otrgao je usne od mojih i spustio ih na moj vrat.Nezno je usnama prelazio preko njega i ja sam tiho cvilela izvijajuci ga ka njegovim usnama.Ugrizao me i ja sam glasno zajecala nemirno s izvijajuci ka njemu."Moja mala,pohotna nimfomanka",promrmljao je,spustio ruku na nju i grubo je stisnuo.Zacvilela sam i spustila usne na njegov vrat,lagano sam ga ljubila,lizala uzivajuci u ukusu te koze."Zeleo sam da te ljubim,da te dodirujem,ali ne mogu,devojcice moja.Ocajnicki zelim da se zakopam u tebe",promrmljao je,zavukao ruku izmedju nas i glasno zasistao."Jebote,al je mokra,topla i tesna",mucao je dok se jednim pokretom nabio u mene.Izvila sam se ispod njega i tiho vrisnula.Ponovo je potrazio moje usne i zestoko me poljubio grubo se nabijajuci.Grebala sam ga po ledjima pokusavajuci da dodjem do vazduha,zadovoljno je stenjao privlaceci me uz sebe."Volim te",istisnula sam i glasno stenjuci vrisnula."I ja tebe",prodahtao je,urliknuo i svrsio.Pao je preko mene i snazno drhtao."Zaboga,izlazite odatle,major trazi lepoticu",zagrmeo je Vukic.
Vampir je podigao glavu i pogledao me."Hajde,ljubavi,idemo da vidimo sta major hoce".prosaputao je nezno se izvlaceci iz mene.
Na brzinu smo se obukli i sa rukom u ruci izasli napolje."Sta hoce major?",upitao ga je Vampir.
Vukic je slegnuo ramenima."Nemam pojma,Milose.Samo je rekao da odmah nadjem Milu.",Vukic je rekao.
Ubrzo smo dosli do prostorije sa radio stanicom i ja sam se javila."Dobar dan,gospodine majore."
-"Dobar dan,Mila.Mila,dete,moram nesto da to kazem.Tvojoj mami je sinoc pozlilo.Imala je srcani udar.Moras se vratiti u grad,zeli da te vidi."
Rasirila sam oci i zapanjeno shvatila da bez obzira na sve ja nju i dalje volim i da me uzasno boli."U redu,gospodine majore.Jedan od momaka ce me dovesti u grad.",tiho sam rekla dok me je Vampir cvrsto privijao uza se.
-"Nema potrebe za tim,za sat vremena ce helihopter doci tebe.Znam da je rizicno,ali u danasnje vreme je sve rizicno.",promrmljao je.
Klimnula sam."U redu.Hvala vam,majore."
-"Nema na cemu.Dovidjenja."
Pogledala sam u Vampira."Hajde da promenim uniformu i da se spremim.",tiho sam rekla.
Klimnuo je i poneo me ka spavaoni."Na brzinu cemo se spremiti i idemo.",prosaputao je.
Odmahnula sam glavom."Ne mozemo oboje otici,mili moj.Znas to i sam.Nikola nije tu,sreco moja.",prosaputala sam jezeci se od same pomisli kako cu izdrzati bez njega.
Pogledao me."Znam,ja ne mogu bez tebe."
-"Vraticu se brzo,znas da bih i ja umrla bez tebe.Molim te,obecaj mi da ces biti dobro,molim te.",zacvilela sam kada smo usli u spavaonu.
Klimnuo je glavom."Obecavam,obecavam,malena moja.Dolazices u stab da se javis,zar ne?"
Nasmesila sam se."Imam jedan predlog,zamolicu majora da budem dezurna u stabu za radio stanicu nocu.Ti mozes biti ovde i mozemo pricati.",rekla sam crveneci se.
Uzvratio mi je osmeh."Odlicna ideja,devojcice moja.Nedostajaces mi",tiho je dodao.
Progutala sam suze i snazno ga zagrlila."I ti ces meni nedostajati,lepotane.Necu dugo,kunem se."
Klimnuo je i jos jace me privio uz sebe."Znam da neces,sreco moja.Bices u nasoj kuci?"
-"Naravno da hocu,to je moj dom,Vampiru.Ja drugog nemam.Samo cu otici na selo da vidim moje i Hada i Lucifera,pozelela sam svoje bebice."
-"U redu,koji od momaka ide sa tobom?",upitao je dok mi je skidao uniformu i lagano uz nezne poljupce mi navlacio novu.
-"Svejedno mi je,Vampiru.Znas da su mi sva petorica podjednako dragi.",tiho sam rekla.
Nasmesio se,podigao me i samnom u rukama seo na krevet."Znam,lepotice moja.Ici ce Vanja."
Uzvratila sam mu smesak i spustila glavu na njegovo rame."Kako cu bez tebe?"
Jako me je obgrlio rukama."Izdrzacemo,moramo da bi ponovo bili zajedno.Cim ti mami bude bolje,ili ako se Nikola vrati pre bicemo zajedno,obecavam.",prosaputao je.
Sedeli smo i nezno se mazili i dodirivali kada je neko pokucao na vrata."Hajde,lepotice,helihopter je na vidiku.",zabrundao je Vukic.
Vampir je ustao samnom u narucju i poneo me ka vratima,otvorio ih je i pogledao u Vukica."Ponesi molim te i tu njenu malu torbu.Znam da ima sve kod kuce,ali uniformu mora da ponese,jer ce biti dezurna nocu u stabu na radio stanici.Ja cu tu duznost preuzeti ovde.",nervozno je vergla i stezao me uz sebe.
-"Zaboga,Milose ne odlazi ne znam gde.Vratice se za koji dan",progundjao je Vukic prevrcuci ocima.
-"Znam,Vukicu",zarezao je.
Nezno sam ga pomazila po obrazu i on me je pogledao."Brzo cu,obecavam",promucala sam.
Klimnuo je,strastveno me poljubio i krenuli smo ka polju.Ubrzo je i helihopter sleteo na sletiste."Vanja,ides sa njom.Cuvaj mi je,molim te",tiho je rekao ne pustajuci me iz narucja.
Vanja je klimnuo glavom."I zivotom svojim,komandante.Ne brini za nju nista."
Vampir ga je zahvalno pogledao,nezno me spustio na tlo i snazno me zagrlio."Obozavam te,nemoj to nikada da zaboravis.",prosaputao je.
Podigla sam glavu,nezno ga pogledala i strastveno poljubila."Nikada,sreco moja.Obozavam te,znas zar ne?"
Tuzno se osmehnuo."Znam,devojcice moja.Hajde,idi ili cu izgubiti bitku sam sa sobom i krenuti sa tobom.",prosaputao je i jos jednom me nezno poljubio.
Klimnula sam,uz tezak uzadh se odvojila od njega i krenula ka helihopteru.Usla sam unutra,ponovo pogledala Vampira i poslala mu poljubac.Uzvratio mi je,Vanja je usao i helihopter je uzleteo.Uhvatio me za ruku i pogledao me."Nemoj da tugujes,sestrice.To je samo par dana,u redu?"
-"Znam,Vanja,samo se pitam kako cu ih preziveti.Juce sam jedva izdrzala,a to je bilo samo par sati.",progundjala sam.
Sat vremena kasnije helihopter je sleteo na krov bolnice.Izasli smo,a tata me je cekao ispred.Poletela sam mu u zagrljaj."Kceri moja",promucao je dok me je snazno grlio.
Bolno sam zacvilela i lagano izvukla ruku iz njegovog stiska."Polako,tata.Boli me ta ruka.",progundjala sam.
Tata me je zabrinuto pogledao."Sta se desilo,sine?"
Nasmesila sam se i odmahnula glavom."Nista strasno,tata.Mala porezotina,morali su usivati,ali sada je sve u redu."
-"Dobar dan,Mila.",zabrundao je glas iza mene.
Okrenula sam se."Dobar dan,gospodine majore",rekla sam i salutirala mu.
Uzvratio mi je."Vanja,odkud ti ovde?",major je zacudjeno upitao.
-"Komandant mi je naredio da budem uz nju,gospodine majore.",odsecno je rekao.
Major se nasmejao i odmahnuo glavom."Milos bi je drzao u dzepu koliko vidim,samo da moze.Hajde,idemo da vidis majku,pa da mi malo ispricas utiske,Mila."
Klimnula sam glavom i svi smo krenuli ka ulaznim vratima."Majore,molila bih vas za jednu uslugu.",tiho sam promucala.
Major je klimnuo."Sve sto je u mojoj moci,Mila.Sta ti treba?"
Pocrvenela sam."Zelim da budem dezurna na radio stanici nocu dok sam ovde,majore.",tiho sam rekla.
Zapanjeno me pogledao."Nije problem,Mila,ali zasto ne bi iskoristila ove noci da se odmoris posteno ovde.Znam kakav je tempo na terenu i zaista..."
Odmahnula sam glavom."Molim vas,majore.Ja,pa ja ne mogu da spavam nocu i..."
Vanja se zacerekao."Moja sestrica hoce da kaze da ne moze da spava bez komandanta.Dogovorili su se da budu dezurni na radio stanici oboje.",rekao je cerekajuci se.
Tata me je pogledao."Zaboga,Mila i ja mislim da ti je potreban odmor.Povredjena si i..."
Tvrdoglavo sam odmahnula glavom."Ne,zelim da budem dezurna."
Major se tiho nasmejao."U redu,Mila.Bices dezurna."
Nasmesila sam mu se."Hvala vam,majore.Tata,sta kazu doktori,kako je mama?",zabrinuto sam upitala.
Slegnuo je ramenima."Nmam pojma,to ces morati da pitas njenog muza,lepotice tatina.Ja sam ovde dosao da te docekam samo.Hoces li doci u selo?"
Zaklimala sam glavom."Naravno da hocu,tata.Dezurstvo pocinje tek od jedanaest.Cim vidim mamu,docicemo Vanja i ja.Hoces li da nas sacekas ili?"
Tata je klimnuo."Sacekacu vas,deco.Kako mi je zet?"
Vanja je zaurlao od smeha."Ranjen u nogu i bez njegove zene,bolje je da se pitamo kako nam je ostatak vojske.",rekao je guseci se od smeha.
Mrko sam ga pogledala."Zacepi,Vanja.On je razuman muskarac i..."
Utom je tati zazvonio telefon."Ko li je ovo?Halo?",slusao je nesto a onda prasnuo u smeh."Za tebe je,kceri moja.",rekao je i pruzio mi slusalicu.
-"Halo?",zbunjeno sam se javila.
-"Dosao sam do kafane sa Vukicem i Jokicem samo da bih te nazvao.Jesi li dobro,devojcice moja?",tiho je upitao.
Drhtavo sam uzdahnula."Jesam,muzicu moj.Ti,boli li te noga?"
-"Ne boli me noga,boli me sto nisi uz mene",prosaputao je.
-"Znam i mene.",tiho sam rekla.
-"Oprosti,malena,ja..."
Nasmesila sam se."Znam,lepotane.Major me je sa tatom docekao i odobrio mi je nocna dezurstva.",promrmljala sam crvenevsi se jer su sva trojica gledala u mene.
-"Da nije,dosao bih po tebe i vratio te ovde.Ili bih ostao tu sa tobom,ne bih izdrzao.Slusaj me dobro,lepo jedi i cuvaj se,nemoj da mi se razbolis,vazi?",pomalo strogo je upitao.
Nasmejala sam se."Obecavam,lepotane.Vanja ce izbrojati svaki moj zalogaj i preneti ti.",rekla sam smejuci se.
Cula sam kako se i sam cereka."Obozavam taj tvoj smeh.Hajde,devojcice idi i zavrsavaj sta imas,nocas cemo pricati.Volim te,najvise na svetu."
-"Znam,i ja tebe volim najvise na svetu.",tiho sam rekla,spustila slusalicu i vratila tati telefon.
-"Zar nisi upravo rekla da je komandant razuman muskarac?",upitao je Vanja cerekajuci se.
Zbunjeno sam izvila obrvu."Jesam i?"
-"A on je upravo rekao da bi ili dosao po tebe ili ostao ovde sa tobom da ti major nije dozvolio nocna dezurstva.Ona je totalno skrenuo sa uma,sestrice",rekao je guseci se od smeha.
Osinula sam ga pogledom."Zacepi,Vanja.Nije lepo prisluskivati tudje razgovore."
Tata se cerekao i odmahnuo glavom."Niko nije prisluskivao,Mila.Izgleda da si slucajno pritisla mikrofon.Hajde idemi da vidis mamu,cekam vas u kaficu kraj bolnice."
Klimnula sam glavom,pozdravila majora i krenula ka intezivnoj nezi."Boze pomozi mi.",zacvilela sam kada sam ugledala onu vesticu i njenog oca ispred mamine sobe."Vanja,idi i nadji doktora,ne zelim ove debile nista da pitam."
Vanja je odmahnuo glavom."Ne ostavljam te samu..."
Pogledala sam ga."To je naredjenje,Vanja."
Zacerekao se i klimnuo glavom."Jasno,zamenice.",rekao je i udaljio se cerekajuci se.
-"Ko nam je to tu?",zakrestala je Marijana.
Prevrnula sam ocima."Kloni me se,budalo.Naoruzana sam,nervozna i sama.Pazi me se.",zarezala sam.
-"Marijana,kloni je se.Dodji i sedi ovde.",zabrundao je njen otac.
Nacerila sam se."Prvi put nesto pametno i od vas.",progundjala sam.
-"Slusaj,Mila.Majka ti je u bolnici i stvarno smatram da joj ne treba..."
Podigla sam ruku."Ne zanima me nista,samo se drzite podalje od mene."
Vanja se uskoro vratio sa doktorom."Dobar da,izvinite,ali ovakvo bahatao ponasanje kod mene ne dolazi u obzir,vasa majka nije jedini pacijent u ovoj bolnici.",zagraktao je doktor.
Ledeno sam ga pogledala."To me ne zanima,doktore.Upravo sam se vratila sa ratista rai njenog stanja i zaista nemam vremena za gubljenje.Zanima me kako je?Kakvo joj je stanje?"
Vanja me je zapanjeno pogledao,ali nije nista rekao."Za sada je stabilno,dozivela je jak srcani udar i cim se osvestila zahtevala je da vas vidi."
Klimnula sam."Kada mogu da je vidim?Moram jos da odem i na selo kod tate,a dezurstvo me ceka od jedanaest."
-"Mozete odmah,gospodjo",ledeno je promrsio.
Klimnula sam."Vaja,idi kod mog tate u kafic,dolazim cim zavrsim.Moramo otici u selo pre vazdusne opasnosti i vratiti se na vreme za dezurstvo."
Odmahnuo je glavom."Cekam te ovde,zamenice.",rekao je i siroko se nacerio.
Nasmejala sam se."Tvrdoglavi magarac.",rekla sam smejuci se i krenula ka vratima.Usla sam u sobu i tiho prisla maminom bolesnockom krevetu."Zaboga",promucala sam kada sam je ugledala bledu i na svim onim aparatima.
Otvorila je oci i slabasno mi se osmehnula."Mila,dete..."
Odmahnula sam glavom i uhvatila je za ruku."Nemoj da se naprezes,mama.Tu sam.Kako se osecas?",nezno sam upitala gutajuci suze.
-"Bolje sada,pozlilo mi je kada sam saznala da si otisla dole.Uplasila sam se da cu te izgubiti pre nego sto te zamolim za oprostaj.",prosaputala je.
Suze su mi same renule."U redu je,mama.Ovde sam.Nemoj sada da mislis o tome.Bilo pa proslo.Dole sam,nije strasno koliko se to ovde misli.A i tvoj zet pazi na mene",saputala sam.
Klimnula je glavom."Bila si u pravu,znas?On ti je jedini pruzio podrsku kada ti je bilo najpotrebnije,Mila..."
-"Nemoj,mama.Kada se malo oporavis,pricacemo o svemu,vazi?"
Klimnula je glavom."Ostajes ovde,zar ne?Ne vracas se vise dole?"
Duboko sam uzdahnula i odmahnula."Ne ostajem ovde,mama.Bicu tu dok ti ne bude dovoljno dobro,a onda se vracam dole.To je moja duznost i pitanje moje casti.A i dole je sav moj zivot,dole je on.",tiho sam dodala.
Slabasno je klimnula glavom."Razumem,dete.Jel ti ne smeta da malo odspavam?Mnogo mi se spava,doktor kaze da je to od lekova."
Odmahnula sam glavom."Ne smeta mi mama.Spavaj.Docicu ja opet sutra."
Klimnula je,nasmesila se i zaspala.Lagano sam joj pustila ruku i izasla napolje."Idemo,Vanja.Doktore,docicu sutra ponovo.",tiho sam dodala i sa Vanjom za petama krenula ka izlazu iz bolnice.
Tata nas je cekao ispred."Major vam je ostavio auto ovde."
Klimula sam glavom."Vanja,hajde ti za nama,ja cu sa tatom."
Nasmesio se."Vazi,sestrice."
Posedali smo u auta i krenuli ka selu."Sta ti je sa rukom,ceri?",tata je upitao cim smo krenuli.
Ispricala sam sta se desilo."Nisam zelela da idem u bolnicu,pa su mi na kraju u kampu na zivo usivali",dodala sam.
Tata je odmahnuo glavom."Ne razumem zasto nisi htela u bolnicu,vec si znala sta znaci usivanje na zivo.",progundjao je.
Pricali smo uz put i ubrzo smo se nasli ispred bakine i dekine kuce."Znaju li da sam stigla?",uzbudjeno sam upitala.
Tata se nasmejao i odmahnuo glavom."Ne znaju,ali mislim da ce im sve biti jasno kada njih cuju",rekao je glavom pokazujuci na Hada i Lucifera koji su jurcali po dvoristu.
Ciknula sam,izasla iz auta i poletela ka kapiji."Gde su moje bebice?"
Obojica su me pogledala i zatrcala s prema meni.Oborili su me na zemlju i poceli svoj ritual skakanja i lizanja.Smejala sam se i mazila ih.Kada su se zadovoljili ustali su sa mene a ja sam smejuci se skocila na noge.Okrenula sam se i videla da me tata i Vanja mrko gledaju."Meni je komandant dao naredjenje da te cuvam,a te njegove paklene zveri ce te ubiti",kukumakao je.
Prasnula sam u smeh."Nece,Vanja ne brini",rekla sam i uletela u kucu."Bako,deko?"
Cula sam kako uzbudjeno mrmljaju i za minut su se stvorili na vratima kuhinje.Potrcala sam im u zagrljaj i oboje su me snazno zagrlili."Dekina unuka.Odkud ti,sine?",deka je nezno upitao dok smo ulazili u kuhinju.
Uzdahnula sam."Major me je zvao zbog mame.Dosla sam samo na par dana i vracam se dole.Bako,mozes li molim te da nam skuvas kafu?Nisam stigla ni jednu od jutros da popijem?"
-"Naravno da mogu,sine."
Pogledala sam u tatu."Gde je Jasna?"
Uzdahnuo je."Otisla je,Mila.Nije mogla da podnese ovo stanje u zemlji i otisla je na zapad."
Izvila sam obrvu."Napustila te?",prenerazeno sam upitala.
Klimnuo je glavom."Jeste,Mila.Moras je razumeti..."
Zestoko sam odmahnula glavom."Izvini,tata,ali ne mogu.Dole je strasno,tata,sukobi postaju sve zesci,ali ja mog Vampira ne bih napustila taman u paklu zivela kraj njega",progundjala sam.
Tata se tuzno osmehnuo."Znam,Mila."
Ostali smo na rucku,a onda sam pogledala u Vanju."Moramo da idemo,Vanja.Zelim da svratim kuci i okupam se,a onda moram u stab."
Klimnuo je glavom,pozdravili se sa mojima i krenuli natrag ka gradu.Usli smo u dvoriste i ja sam ga pogledala."Malo si jela",najzad je izlanuo ono sto ga je mucilo.
Prevrnula sam ocima."Nisam gladna,Vanja.Jescu u stabu.Idem sad da se okupam.",mrzovoljno sam progundjala kada smo usli u kucu.Otisla sam u sobu i bacila se na nas krevet glasno ridajuci.Uzela sam njegov jastuk i cvrsto ga stezala uza se.Boze,koliko mi samo fali,pomislila sam.Kada sam se isplakala,lagano sam ustala,na brzinu se istusirala,obukla cistu uniformu i krenula niz stepenice.
Vanja se namrstio cim me je ugledao."Zasto si plakala?"
Odmahnula sam glavom."Nije vazno,Vanja.Hajde,idemo u stab,vreme je."
Krenuo je zamnom i mrko me pogledao."Zasto si plakala i nemoj da mi kazes nije vazno,jer jeste."
Uzdahnula sam."Nedostaje mi Vampir",promucala sam.
Prevrnuo je ocima,ali nije nista komentarisao.Nekih pola sata kasnije smo usli u stab i u sobu sa radio stanicom."Ja sam nocas dezurna",rekla sam momku koji je bio u prostoriji.
Klimnuo je."U redu,gospodo.Dovidjenja",rekao je i izasao.
Vanja me pogledao."Bicu u kantini.",nezno je rekao.
Klimnula sam glavom i cim je izasao dohvatila sam se stanice."Vampiru",tiho sam zacvilela.
-"Tu sam,malena moja.Kako si,ljubavi?",nezno je upitao.
-"Dobro sam,mili moj.Nedostajes mi",prosaputala sam.
-"Znam,sreco moja.I ti meni,previse.Kako ti je mama,duso moja?"
Pricali smo celu noc,tiho i nezno saputali jedno drugom."Trebala bi malo da odspavas,ljubavi.",nezno je prosaputao.
-"Znam,ali ne mogu.Ne mogu bez tebe.",zacvilela sam.
Drhtavo je uzdahnuo."Sta da radim sa tobom,devojcice moja?Sta da radim sa sobom?Hoces li moci izdrzati,sreco moja?Ako ne mozes..."
-"Izdrzacu,moram.Ne mozes ostaviti momke na cedilu,lepotane.Cim mami bude malo bolje,vracam se.Obecavam.",prosaputala sam.
-"Znam,devojcice.Cuvaj se,sreco moja.Moras,zbog mene.",promucao je.
Nasmesila sam se."Zbog tebe,lepotane.Dosla je smena.Moram da idem.Volim te,obozavam te",tiho sam rekla.
-"I ja tebe obozavam,malena moja.Idi sada malo nasoj kuci,lezi na nas krevet i odspavaj.Sklopis oci i zamislis me uz sebe.Ja sam ionako uvek uz tebe."
-"Hocu,lepotane.Odmori se i ti malo.Volim te."
-"I ja tebe,malena.",nezno je rekao.
Predala sam smenu i sa Vanjom krenula nazad ka nasoj kuci."Valjda ce i mami uskoro biti bolje.",progundjala sam.
Nasmesio mi se."Hoce,sestrice.Nemoj da brines."
Cim smo usli u kucu,otisla sam u nasu sobu i legla na krevet.Jako sam zagrlila njegov jastu,udahnula i osetila njegov miris na njemu.Sklopila sam oci i zamisljajuci ga uz sebe iscrpljeno zaspala.
Нема коментара:
Постави коментар