Ljubav i strah 10

   Kada smo stigli pred skolu okrenuo se ka meni i pogledao me."Hocemo li se videti veceras?"
   -"Ne znam.Imam puno da ucim.Ako stignem javicu ti se."
   -"Vazi,devojcice."
   Poljubio me je tako nezno da sam se gotovo rastopila.Taj poljubac me je potresao,osecala sam ga u dubini svoje duse."Potrudicu se da se vidimo.Makar na kratko."
   -"Vazi.Misli na mene."
   -"Hocu.I ti na mene."
   -"Uvek,devojcice."
   Izasla sam iz auta i krenula ka skoli.Kada sam usla u odelenje pogledom sam potrazila Mirsadu i sela do nje."Sta ti se desilo izgledas kao da te voz pregazio."
   -"Ne pitaj me nista.Bolje bih se osecala da me voz pregazio."
   -"Sta se desilo?Nije te valjda onaj povredio?"
   -"Nije,Mirsada.Vec mi je brzi jezik od pameti.Tek kad sam izgovorila jutros shvatila sam da je to istina.Ne znam kako je do toga ni doslo.Nije trebalo tako da bude."
   -"O cemu pricas?Nista te ne razumem?"
   -"Pricali smo nesto o tome koliko volim svoju zemlju i narod ovde.On je zakljucio da ja nikad ne bih zbog toga otisla odavde.Priznala sam da volim sve ovde koliko god da je lose,a zatim dodala da volim i njega.Izletelo mi je,toga nisam bila ni svesna dok nisam izgovorila."
   -"O,Boze.Sta je on rekao na to?"
   -"Pokusala sam da mu pobegnem ali nije me pustio.Rekao mi je da dobro razmislim o svemu.Ali ja znam da to samo jos vise komplikuje situaciju.Postala sam previse zavisna od njega.Sa ovim saznanjem..."
   -"Sta mislis da ce uraditi?Mislis da ce otici?"
   -"Ne,nece.Kada smo pocinjali rekao mi je kad postanem njegova jednom nece me pustiti.Zamisli kako ce biti tek nakon ovoga.Bojim se,Mirsada."
   -"Cega?"
   -"Sve se to odvija previse brzo.Zaboga kada sam stigla da ga zavolim?Kada se to desilo?Jebote poznajemo se tek nedelju dana."
   -"Razumem te,Mila.Jesi li sigurna u to?Da nisi pomesala ljubav sa zahvalnoscu?Ipak je svo ovo vreme uz tebe,osecas se sigurno sa njim..."
   -"Ne,Mirsada.Sto posto sam sigurna."
   -"U stvari odkud ti sa njim ovako rano ujutru?"
   Pocrvenela sam."Slagala sam moje da cu prespavati kod Suzi.Provela sam noc sa njim."
   -"O,Boze..."
   -"Da..."
   Utom je usao nastavnik i razgovor je bio prekinut.Nisam pratila nastavu.Nisam mogla.Malo kasnije mi je stigla poruka.
   "Nemoj da se bojis svojih osecanja prema meni.Ja se protiv toga borim od kako sam te video.Nisam zeleo da te vezem za sebe.Previse si mlada,previse je toga pred tobom.Nakon onoga jutros i nase noci necu te vise pustiti.Nije nista vise vazno.Samo to da si moja."
   Citala sam poruku i misli su mi se rojile.Da li je vazno ista vise od toga?Da li treba da ostavim sve i pobegnem ili ostanem uz njega pa dokle nas sve to odvede?Mirsada me je pogledala i videla kako gledam u telefon skroz odsutna.Gurnula me je rukom i tiho upitala:"Sta je bilo?"
   Pokazala sam joj poruku."O Boze,bas si zaglavila,a?"
   Klimnula sam glavom i ponovo pogledala u telefon.Nesvesno sam otipkala poruku.
   "Ne bojim se.Nisam kukavica i necu pobeci od nas i ovoga sta osecam.Samo me je zaprepastilo to sto nisam ni znala koliko si mi vazan dok jutros to nisam izgovorila.U trenutku me je preplasilo sve to.Sve se tako brzo odvija.Mislila sam da sam zavisna od tebe samo zato sto ti razumes,zato sto se pored tebe osecam sigurno.Pitam se kada se to dogodilo?Ne znam nisam sigurna."
   Zvonilo je za kraj casa i Mirsada i ja krenule smo do kabineta sledeceg predmeta.Mirsada me je pogledala."Jesi li mu odgovorila?"
   -"Jesam.Potrebna mi je cigareta,mozemo li otici iza skole?"
   -"Naravno."
   Sisle smo niza stepenice i stala sam kao ukopana.Vampir je stajao na vratima i nesto zustro raspravljao sa obezbedjenjem skole.Potrcala sam ka njima i umesala se."Momci,pustite ga.Mene trazi.Izacicemo ispred kapije dok ne zvoni."
   -"U redu,ako ne dodjes kada zvoni doci ce jedan od nas po tebe."
   -"Dobro."
   Uhvatila sam ga za ruku i izvela napolje."Odkud ti ovde?"
   -"Morao sam da te vidim.Neces pobeci,zar ne?"
   Pogledala sam ga i zagrlila."Ne,necu.Sta god da se desi ostacu.Previse je kasno za povlacenje."
   Privukao me je jos blize sebi i zagnjurio glavu u moju kosu."Da,prekasno je.Znam da nije trebalo da te uvlacim u sve ovo,da je to previse sebicno od mene,ali bilo je to nesto jace od mene."
   -"Ssss,sta god da bude u tome smo zajedno.Oboje smo na neki nacin bili sebicni.Sada smo tu gde jesmo.Moram da se vratim,ali docicu veceras.Ok?"
   -"Ok.Cuvaj se,malena"
   -"Hocu."
   Poljubila sam ga i vratila se u skolu.Mirsada me je zabrinuto cekala kraj vrata."Sta se desilo?Sta je hteo?"
   -"Hteo je da zna da necu pobeci.Od njega,od nas."
   -"Sta si mu odgovorila?"
   -"Da necu,Mirsada.Kapitulirala sam i pre nego sto je bitka pocela.Sada povlacenja i povratka nema."
   Pogledala me je i klimnula glavom.Poslala sam Suzi poruku i pitala je da se nadjemo nakon skole.Pristala je i dogovorile smo se da se nadjemo u centru pa da zajedno idemo kuci.
   Sa Suzi sam se nasla u centru i polako smo krenule ka stanici."I kako je bilo nocas?Jel se isplatilo?"
   Nasmejala sam se."Jeste,Suzi.Bilo je fenomenalno.Zato je jutro bilo pakleno."
   -"Zasto sta se desilo?"
   -"Izletelo mi je da sam zaljubljena u njega.Najgore od svega je sto ni ja nisam bila toga svesna sve dok to nisam izgovorila."
   Suzi me je zabezeknuto pogledala."I on je pobegao,zar ne?Shvatila si da te je iskoristio i sada ti je tesko."
   Zabezeknuto sam je pogledala."O cemu trabunjas?"
   -"Sta si ocekivala?On je dosta stariji od tebe.Sta si mislila da zeli od klinke poput nas?"
   Nisam mogla da verujem svojim usima."Gresis Suzi.Ja sam bila ta koja je razmisljala o begu.Nije mi to dozvolio.Zaglavili smo zajedno.Oboje smo bili sebicni i nerazumni.To nas je dovelo dokle nas je dovelo.Boricemo se pa dokle god nas to odvede."
   Sad je ona bila iznenadjena."Oprosti,ali po tvom izrazu lica pomislila sam..."
   -"Znam Suzi.Samo sam uplasena.Sve je to prebrzo."
   -"Rekla sam ti da ce te uvaliti u nevolju.Znaci ostajes sa njim?"
   -"Aha.Ne vredi tu sam gde sam,znam da nece biti ni lako ni jednostavno,ali ostajem pa nek bude sta bude."
   Zagrlila me jako."Znas da cu uvek biti uz tebe,sta god da se desi."
   -"Znam,Suzi.Kao sto cu i ja biti uz tebe."
   Dosle smo do nasih zgrada i tu se rastale.Kada sam stigla u stan zatekla sam mamu kako sa nekim zabrinuto prica preko telefona.Kada je zavrsila razgovor upitala sam je sta se desilo.
   -"Znas onu moju koleginicu iz stare firme sto je cesto dolazila kod nas?"
   Kosa mi se podigla na glavi,ali sam ipak klimnula glavom."Sta je sa njom?"
   -"Sin joj je nestao pre tri dana.Ne mogu da ga nadju.Ko zna sta se desilo jadnom decku."
   Doslo mi je da zaurlam od muke.Taj "jadan decko" je samo jedan zlostavljac vise.
   -"Duso sto si tako bleda?Jesi li dobro?"
   -"Jesam,mama.Samo mi ga je zao.Nadam se da ce ga naci."
   -"I ja.Jadna njegova majka.Preplasena je."
   Klimnula sam glavom i osetila mucninu.Kada sam ga pokazala Vampiru mislila sam samo na sebe i ono sto mi je uradio,ni jednog trenutka nisam pomislila na njegovu majku,brata,oca...Izvinila sam se mami i rekla da idem da ucim.Kada sam se zatvorila u svoju sobu pocela sam da se tresem.Ja sam kriva za njihove suze i bol.On ga je naneo meni a ja njegovima.Okrenula sam poznati broj.
   -"Halo,devojcice.Jesi li stigla kuci?"
   -"Jesam."
   -"Sta se desilo?Sta nije u redu?Jesi li dobro?"
   -"Sta ste uradili onom skotu?Nestao je pre tri dana i nema ga.Njegova majka je sada zvala moju."
   -"Ne brini malena.Naci ce ga.Zivog,malo polomljenog,ali zivog.Nismo ga ubili,samo naucili pameti."
   -"Dobro.Ne bih mogla da podnesem da njegovi pate zbog mene."
   -"Znam,malena.Nikada ne bih ucinio nesto sto ne bi mogla da podneses."
   -"Znam.Oprosti,samo sam se uplasila.Doci cu veceras u parkic."
   -"Ne brini malena.Cekacu te."
   -"Dobro.Cao."
   -"Cao,malena."
   Legla sam na krevet.Glava me je bolela zbog svega.Kako sam stigla do ovde?Do pre dvadesetak dana bila sam obicna devojka koju su morile uobicajne brige.A sada?Tako razmisljajuci sam zaspala.Probudila dam se predvece.Super ni danas nista od ucenja.Obukla sam se i izasla iz sobe.Tata i mama su se spremali negde."Gde idete?"
   -"Idemo kod kolege sa posla.Slavi detetu punoletstvo pa nas je pozvao.Jel ti ne smeta da ostanes sama?"
   -"Ne,mama.I ja cu izaci malo sa drustvom iz kraja.Lepo se provedite."
   -"Hvala duso. I ti takodje."
   Cim su izasli obula sam patike i krenula ka Vampirovoj kuci.Zatekla sam ga kako sedi na klupici i zamisljeno pusi cigaretu.Zagrlila sam ga sa ledja i osetila kako se opusta."Hmm,stigla si."
   Pustila sam ga i sela kraj njega."Aha,jesam li ti nedostajala?"
   -"Jos pitas,devojcice."Privukao me sebi i nezno me poljubio.Spustila sam glavu na njegovo rame i tiho uzdahnula.
   -"Sta te muci?"
   -"Nista.Samo je dan bio malo naporan.Znas ono,mnogo toga u jednom danu."
   -"Znam."
   Sedeli smo tako u tisini i mazili se kada mu je zazvonio telefon.Javio se i nesto pricao ozbiljnog lica."Malena,zovu nas na neku raciju u neki klub."
   -"Razumem",rekla sam vidno razocarana.Trebalo mi je njegovo drustvo.
   Pogledao me i cinilo se kao da se bori sa necim.Onda je sklopio oci,duboko uzdahnuo pa me ponovo pogledao."Da li bi volela da ides sa nama?"
   -"Jesi li ozbiljan?Bila bih odusevljena.Kunem ti se necu vam smetati.Slusacu sve sto mi kazes."
   Nasmejao se mom odusevljenju i povukao me za sobom.Usli smo u njegovu kucu a on je pozvao nekoga na telefon."Nikola,donesi mi najmanju uniformu koju nadjes i isti takav pancir."
   Nikola mu je nesto rekao na sta je on odgovorio."Nikola ne mesaj se u to i uradi kako sam ti rekao."
   Spustio je slusalicu i povukao me sebi u krila."Slusaj me malena.Povescu te sa nama,ali moras strogo slusati sta ti kazem.Ici ces izmedju mene i Nikole i ni u jednom trenutku se neces odvajati od nas.Ne bi trebalo da bude problema,ali ne zelim ni na sekund da se odvajas od mene.Jel to jasno?"
   Klimnula sam glavom."Razumem,komandante."
   Nasmejao se na to i slatko me poljubio."Mora da sam totalno poludeo cim ovo radim."
   Nikola je pozvonio na vrata.Namrgodjenog lica i obucen u uniformu izgledao je kao covek sa kojim se ne treba kaciti.Predao je Vampiru uniformu i mrko me pogledao.
   -"Devojcice idi i presvuci se.Ja cu doci da ti namestim pancir,vazi?"
   Klimnula sam glavom i otisla u sobu da se presvucem.Nekoliko minuta kasnije usao je zamnom.Uzeo je pancir i prebacio ga preko mene."Jebote,ovo je teze od mene."
   -"Znam,malena,ali je obavezan."
   -"Nikoli se ne svidja sto idem sa vama."
   -"Samo je zabrinut.Ponekad ovakve racije umeju da krenu nizbrdo.Okreni se prema meni."
   Ucinila sam sta je rekao a on me je pogledao od glave do pete."Izgledas fenomenalno.Dobro ti stoji uniforma."
   Nasmejala sam se."I tebi isto."
   -"Hajmo,ceka nas Nikola pa da se pridruzimo ostatku."
   Sisla sam stepenicama za njim.Nikola je stajao u predvorju rasirenih nogu i sa rukama prekrstenih iza ledja.Odmerio me od glave do pete i onda se nasmejao."Mogu ti reci,komandante da izgleda bas poput nas.Mozda i bude nesto od nje."
   Vampir se nasmejao i priblizio me k' sebi.
   -"Imam samo jedan savet za tebe,posto komandant ocigledno ne vidi dalje od nosa.Skupi tu kosu u rep.Mnogo je sigurnije."
   -"Hvala,Nikola.",rekla sam,ucinila kako mi je rekao i krenuli smo prema autu.Usli smo u policijski hamer i krenuli da se sastanemo sa ostatkom ekipe.Kada smo stigli i izasli iz auta petorica momaka visokih poput Vampira i Nikole stajali su oko drugog auta i gledali u nesto rasireno preko haube auta.Osecala sam se poput patuljka okruzena svima njima.Vampir ih je pozdravio i svi do jednog okrenuli su se ka nama i salutirali mu.Svaki od njih me je pogledao,ali na licu im se nista nije ocrtavalo.

   -"Momci jeste li spremni?"

   -"Jesmo,komandante."

   -"Dobro je.Slusajte me sada dobro.Ovo je Mila,veceras ide sa nama u raciju.Njena sigurnost je najvaznija i gledacemo da izbegnemo svaku mogucu nevolju.Jeli to jasno?"

   -"Jasno,komandante."

   Jedan od njih je istupio i pogledao me."Gospodjice ne brinite nista,svaki od nas ce vas zastititi i sopstvenim zivotom ako to bude potrebno."

   Nasmejala sam se na to."Hvala,ali ja uopste nisam zabrinuta.Iskreno jedva cekam da krenemo.I nemoj me molim te zvati "gospodjice",zovem se Mila pa me tako i zovi."

   -"U redu,Mila.Ja sam Ivan,Ovo su Marko,Nenad,Aleksandar i Vanja."

   -"Drago mi je sto sam vas sve upoznala."

   Vampir je procistio grlo i mrko ih pogledao."Mislim da je bilo dosta upoznavanja.Ako ste spremni Nikola ce poci sa vama a Mila i ja cemo vas pratiti."

   -"Jesmo,komandante.Mozemo da krenemo."

   Spakovali su se u auto i krenuli a mi smo ih pratili.

   -"Jesi li uzbudjena,gospodjice?"

   Nasmejala sam se."Jesam,imas ekstra ekipu."

   -"To su petorica najboljih.Naravno posle Nikole.Ima ih jos mnogo,videces prekosutra kada dodjes na trening."

   Klimnula sam glavom."Jedva cekam da vas vidim u akciji.Znas li da sam htela da upisem policijsku akademiju?"

   -"Stvarno?Nisam znao.Zasto nisi?"

   -"Moji mi nisu dali.Mislim da nisu zeleli da odem u internat,daleko od njih.A verovatno su se plasili i moje naopake naravi."

   -"Ti nemas naopaku narav,devojcice.Nezna si,dobra,pazljiva..."

   Slatko sam se nasmejala na to."Cekaj da vidis kad me neko iznervira kako sam

nezna i dobra.Tada sam gora od zmije otrovnice."

   Utom smo stigli na odrediste.Momci ispred nas su stali i izasli iz vozila.Parkirali smo se iza njih i izasli i mi.

   -"Momci jeste li spremni?"

   Svi su spremno klimnuli glavom.Vampir je krenuo prvi a mene gurnuo iza sebe.Nenad i Marko su se poredjali svaki sa moje leve i desne strane,a Nikola i ostatak ekipe stali su iza mene.Usli smo u klub.Zagusljiva atmosfera kluba bila je u sustoj suprotnosti sa svezinom veceri napolju.Nervozno sam provirivala izmedju njih.Klub je bio prepun.Momci su se  ozbiljnih lica kretali medju masom i od kako sam pretpostavila sumnjivih lica trazili licne karte.Vampir je svaki cas rukom proveravao da li se nalazim iza njega.Prisli smo nekoj grupi momaka,i zastali da ih momci indetifikuju. 

   Stala sam iznenadjeno i pripila se uz Vampirova ledja.Jedan od momaka bio je Mario.Nisam ga ocekivala na ovakvom mestu.Vampir se okrenuo ka meni i tiho upitao sta nije u redu.

   -Moj bivsi."

   Samo je klimnuo glavom i nezno mi stisnuo ruku.Momci sa Mariom su vec bili prilicno pripiti,a uz to i vraski bezobrazni i arogantni.Jedan od njih me je pogledao i dobacio ostalima."Pogledajte imaju i jednu kerusicu sa njima.Ne znam samo zasto je kriju."

   Marko je preteci iskoracio ispred mene,ali sam ga ja povukla za ruku.Kada me je pogledao samo sam odmahnula glavom.Klimnuo je i vratio se do mene.Izasla sam iza Vampirovih ledja i rasirenih nogu,sa rukama na kukovima stala pored njega."Ne kriju me.Imas li neki problem u vezi mene?"

   Momak me je iznenadjeno pogledao."Jebote,Mario pa ovo je tvoja bivsa."

   Mario je dosao do mene,ali u tom trenutku me je Vampir povukao i stavio iza svojih ledja.

   -"Sta trazis sa njima,Mila?"

   -"Ocigledno ono sto nije dobila od tebe",jedan od pijanih je dobacio i zacerekao se.

   -"Nisam ja kriva sto ste vi nezreli klinci i sto nemate ono sto svi do jednog od ovih momaka imaju.",odvratila sa bezobrazno iza Vampirovih ledja.

   -"Zasto ne izadjes iza njegovih ledja pa mi ne kazes sta oni to imaju sto ja nemam,Mila?Ili se ipak bojis da ti kerovi nemogu da te zastite?" 

   Naziv "kerovi" bila je kap koja je prelila moju vec prepunu casu tog dana.Nadmeno sam izasla i stala ispred Vampira."Muda,Mario.Muda da zastite devojku.Da poveruju.I sto je najvaznije da ne dignu ruku na slabijeg od sebe."

   Preteci je krenuo ka meni i Vampir je posegnuo za mojom rukom.Pogledala sam ga i odmahnula glavom.Pustio mi je ruku i jos vise mi se priblizio.Nikola i ostali momci stali su oko nas."Hajde,udari me ponovo.Kunem ti se ni jedan od njih se nece umesati.Zadavicu te sama."

   -"Kad si tako sposobna zasto to nisi uradila one noci?",bezobrazno se nasmejao.

   -"Bila sam slaba i iznenadjena tvojim postupkom.Mislila sam da si muskarac,nisam znala da si picka."

   Cula sam ostre uzdahe momaka iza sebe.Vampir je samo iznenadjeno gledao u mene.

   -"Mila,jel ti to mene namerno izazivas?Sta zelis?Da te udarim pa da ovi kerovi oko tebe skoce na mene?"

   -"Ne,dragi moj.Rekla sam ti ni jedan od njih se nece umesati.Zasto sad ne glumis muskarcinu?Sada kada naspram sebe imas jace od sebe?"

   Naglo me je povukao za rep.Istog trenutka iz sve snage sam ga udarila izmedju nogu.Kada se presamitio od bola sutnula sam ga jos jednom i on je pao."Ima li jos ko sta da kaze?Samo ovog puta ne garantujem da se nijedan nece umesati."

   Momci su se povukli a mi smo nastavili dalje.Svi su cutali do kraja racije.

   -"Hocemo li negde na pice?",upitao je Nikola kada smo se nasli ispred kluba.Svi su slozno klimnuli glavom.

   -"Idemo u nas uobicajni kafic.Krenite ispred mi cemo za vama",rekao je Vampir.

   Seli smo u kola i on se okrenuo ka meni."Sta je tebe spopalo?Jesi li sisla sa uma?Jel te povredio?I gde si zaboga naucila onako da se bijes?"

   -"Jesi li ljut?"

   Uzdahnuo je i povukao me u krila.Pustio mi je kosu i zavukao ruku u nju."Ne.Nisam ljut.Moglo bi se reci da u zivotu nisam bio ovako uplasen.Ali i ponosan.Sad odgovori sta sam te pitao."

   -" Spopalo me je to da su me izbacili iz takta.Kazu da imam kratak fitilj.Da li sam sisla sa uma ne znam ni sama to me cesto pitaju. Naucila sam da se bijem jos sa dvanaest godina kada me je udarila zena od dvadeset cetiri godine.Od tada ni sama ne znam koliko sam se puta potukla."

   Zapanjeno me je gledao."Izgledas tako nezno.Nikada ne bih rekao da si tako borbena.Mogu samo da zamislim koliko si bila uplasena kada nisi uspela da se odbranis od onog skota."

   -"Uplasena i pripita."

   -"Razumem."

   Nezno me je poljubio i vratio na moje sediste.