Ljubav i strah 19

   Kada smo stigli u kamp vec je bilo proslo dva sata.Nikola nas je zabrinuto cekao."Gde ste do sada,zaboga?"
   -"Vodio sam Milu da joj nesto pokazem."
   Nikola je klimnuo glavom."Kada planirate da krenete?"
   -"Samo da se spakujem i idemo.Ne zelim odavde da krecem po mraku."
   -"Pametno."
   -"Devojcice,hoces li da mi pomognes da se spakujem?"
   -"Naravno."
   Poveo me je ka svojoj spavaonici.Usla sam unutra.Mala soba sa jednim malim ormanom i uzanim krevetom.Staro vojnicko cebe bilo je prebaceno preko."Ovde provodim noci kada sam daleko od tebe."
   -"Nije lose.Ali nesto fali."
   -"Fali sve,malena."
   -"Nesto joj posebno fali?"
   Okrenuo se ka meni."Sta devojcice?"
   Polako sam mu se priblizila."Ja u tvom krevetu."
   Ostro je uzdahnuo."Malena,to cebe grebe a ja nemam nista drugo da stavim na krevet."
   Zagrlila sam ga."Ne smeta mi.Ja nisam razmazena princeza.Dok sam sa tobom i beton je dobar."
    Privukao me sebi i nezno poljubio."Ti si moja princeza."
   Nastavio je da me ljubi pa se polako spustao niz vrat.Ruke je zavukao pod moju majicu i polako mi je skinuo.Za njom je otisao i ostatak moje odece.Odmakao se od mene i pogledao me."Prelepa si."
   Nasmesila sam mu se i povukla ga na sebe."Hoces li se skinuti ili ja da te skinem?"
   Nasmesio se i u roku od minuta stajao je go predamnom."Smrsao si mi."
   -"I ti devojcice.Mislis da je meni lako palo ovo?Od Nikole sam dobijao jako kratke informacije o tebi.Znao sam da mi nesto krije.Uplasio sam se da si me zaboravila."
   Prisla sam mu i pogledala ga."Mogu li da ti pokazem koliko sam mislila na tebe?"
   Klimnuo je.Nezno sam ga gurnula ka krevetu.Kada je legao,sela sam na njega i poljubila ga.Spustala sam poljupce niz njegov vrat,grudi,stomak...A onda sam dosla do njegovog medjunozja.Nezno sam ga poljubila a onda ga uzela u usta.Zastenjao je.Lizala sam ga i uvlacila.Polako me je odvojio od sebe i stavio me da legnem."Zelis li ga sada?"
   -"Zelim,Vampiru."
   Grubo ga je nabio u mene.Izvila sam se ka njemu i on je spustio usne na moje grudi.Ubrzo me je naterao da svrsim.Stao je i pogledao me."Malena..."
   -"Molim te.Samo ovaj put."
   Nabio ga je jos dva puta i svrsio u mene.Toplota mi se razlila po utrobi i ponovo sam svrsila.
   Neko vreme smo samo lezali sklupcani jedno kraj drugog.Podigao je glavu i pogledao me."Oprosti,malena.Nisam vise mogao da se kontrolisem."
    -"Nisam ni zelela to.Zelela sam da ti pripadnem u potpunosti."
   -"Bolje bi ti bilo da si pobegla od mene ono vece."
   -"To nije istina i ti to znas.Posle onoga sto se desilo,ja zaista ne znam sta bih da nije bilo tebe."

   -"Ti si jaka,devocice.Izvukla bi se i bez mene."

   -"Znam,ali mnogo je lakse sa tobom."

   -"Zasto se nisi cuvala ovih dana?"

   Pognula sam glavu."Bilo je toliko tesko bez tebe.Po prvi put u zivotu istinski sam se plasila da ce izbiti sukobi.Strahovala sam za tebe.Za momke.Zao mi je,nisam ni mogla ni znala drugacije."

   Podigao mi je bradu i naterao da ga pogledam."Sada mozes biti mirna,vracam se sa tobom."

   Klimnula sam glavom i poljubila ga.U sobu je uleteo Vanja."Komandante,zamenik je rekao da je sve spremno..."

   Vampir me je zaklonio svojim telom i mrko ga pogledao."Jel ti ne znas da kucas?"

   Vanja se nacerio."Oprosti,komandante.Zaboravio sam da je mala tu."

   -"Reci zameniku da dolazimo i izlazi odavde."

   Vanja se ponovo zacerekao i izasao iz sobe."Oprosti,devojcice,ali ovde nema kljuca."

   Klimnula sam glavom i ustala iz kreveta.Na brzinu sam se obukla i pomogla mu da spakuje sve. 

   Pola sata kasnije stajali smo pored hamera sa Nikolom i momcima.Prisla sam Nikoli i zagrlila ga."Hvala ti,Nikola.I izvini sto sam te jutros slagala.Sve sto sam zelela bilo je samo da sto pre stignemo ovde."

   -"Znam,lepotice.Ne brini,ne ljutim se na tebe."

   Klimnula sam glavom i odvojila se od Nikole.Aleksandar i Ivan su me pogledali."Valjda smo i mi zasluzili zagrljaj."

   Nasmejala sam se i zagrlila i njih dvojicu.U red su stali i ostala trojica tako da su svi dobili zasluzan zagrljaj.

   -"Samo mi nije jasno zasta su zasluzni

ova trojica?",progundjao je Ivan.

   -"Znaju oni zasto."

   -"Zato sto smo joj obecali kada smo odlazili da cemo joj ga cuvati",nacerio se Vanja.

   -"Dobro,dosta je bilo.Malena,vreme je da krenemo."

   Klimnula sam glavom i usla u auto.Mahnula sam momcima jos jednom i krenuli smo kuci.Pogledala sam Vampira koji je sedeo kraj mene i upravljao mocnim vozilom."Nisam ni slutila da cu se vratiti ovoliko srecna odavde.Bila sam spremna da te preklinjem da me ostavis kraj sebe."
   Uzeo me je za ruku i nezno je poljubio."Malena moja,znaci dobro je za oboje sto se vracam sa tobom?Da si zaplakala ponovo,ne bih te mogao pustiti.A onda..."
   -"A onda sta?"
   -"Morali bi da se suocimo sa celim svetom,sa tvojim roditeljima...Ne bi bilo lako."
   -"Znam",prosaputala sam.
   -"Sada smo zajedno.Sledeci put kad budem morao da odem Nikola ce te dovoditi u stanicu da se cujemo.Pogresio sam sto mu nisam naredio da to i sada ucini."

   -"Vampiru,nemoj se ljutiti na Nikolu sto me je doveo.Jednostavno..."

   -"Znam,devojcice.Da mi je rekao kako ti je ne znam ni sam sta bih bio u stanju da uradim."

   -"Oprosti,Vampiru.Nisam zelela da brines.Nikoli sam zabranila da ti ista kaze."

   -"Hmmm,on bi trebao da bude moj zamenik,malena."

   Nasmejala sam se."Mislim da bi komotno mogla da preuzem jedinicu pod komandu."

   Nasmejao se."Naravno da bi.Kada ih pogledas tim lepim ocima nagovorila bi ih na sta god zelis.Ali sa tvojom sigurnoscu niko ne sme da se igra."

   Primakla sam mu se blize i poljubila ga u obraz."Ne brini,Vampiru.Sada sam bezbedna.Ti si samnom."