Ljubav i strah 2

   Svanuo je lep i suncan dan.Na brzinu sam se spremila i pozurila na voz koji je vodio do sela moje bake i mog deke.Bila sam uzbudjena sto cu ih videti,ali i uplasena zbog razgovora sa Mariom.Smestila sam se u prvi kupe koji je bio prazan.Prijala mi je samoca.Nisam zelela nepoznate,radoznale saputnike.Samo sto sam sela zazvonio mi je telefon.
               -"Halo?"
               -"Dobro jutro,devojcice."
                 -"Nisam znala da vampiri i po danu setaju."
                 -"Od mene ces jos sto sta da saznas.Gde si?"
                 -"Upravo sam se smestila u kupe.Krenula sam u selo."
                 -"Kada se vracas?"
                 -"Verovatno sutra uvece.Opet ne znam mozda i ranije.Zavisi."
                  -"Od decka?"
                  -"Da."
                  -"Ok.Mogu doci po tebe na stanicu ako zelis.Da porazgovaramo.Sta mislis?"
                  -"Ne znam.Videcu.Javicu ti se sutra."
                   -"Vazi."
                   -"Cao."
                   -"Cao,devojcice."
   Sta hoce od mene?Zasto je nasao moj broj telefona?Sta ce mu?Znam da ima decu,ali da li je ozenjen ili razveden.Nista o njemu nisam znala,osim onoga ko je i sta je i osim toga da su mu usne meke,nezne i tople.I zasto su me cele noci proganjale njegove oci?Sta je taj poljubac znacio za mene?Resila sam da o tome razmisljam kasnije.Zasad imam dovoljno problema o kojima treba da mislim.
    Pola sata kasnije voz je usao u stanicu mog sela.Izasavsi iz voza videla sam svoga deku kako me ceka u njegovom starom,meni tako dragom autu.Deka me je cvrsto zagrlio.
                 -"Drago dete sta se sa tobom desilo?Mnogo si smrsala a i dugo te nije bilo.Nikada nisi toliko dugo odsustvovala."
                -"Nista,deko.Samo tinejdzerske bubice.Hajdemo,baka nas sigurno nestrpljivo ceka."
   Bila sam u pravu.Baka nas je stvarno nestrpljivo iscekivala.Spremila je moja omiljena jela i napravila moj omiljeni sok od borovnice.Kada sam se najela i ispricala sa bakom i dekom poslala sam poruku Mariu da ga pitam kada cemo se videti.Odgovorio je kratko rekavsi da ce doci po mene za pola sata.
    Pola sata kasnije Mariova kola stajala su ispred nase kapije.Baki i deki sam rekla da idem da se vidim sa ostalim drustvom a da je Mario jedini imao slobodna kola pa je on dosao po mene.
                  -"Cao"-rekla sam kada sam se smestila na sediste kraj njega.
                 -"Cao"-hladno je odvratio.
   Znala sam da ovo nece biti prijatan susret ali nisam ocekivala da ce biti tako hladan.Uputili smo se ka poslasticarnici u susednom selu koja je bila nase omiljeno mesto.Svo vreme je cutao.Uzela sam telefon i poslala poruku.
          "Pozeli mi srecu."
   Skoro odmah mi je stigao odgovor.
          "Srecno,devojcice."
   Poruka mi je izmamila osmeh kao i to "devojcice".Mario je upitno podigao obrve.
              -"Suzi.Imala je danas neki sastanak pa mi javlja da je proslo ok."
             -"Aha.U redu."
   Ubrzo smo stigli do poslasticarnice.
             -"Mario,vise bih volela da prosetamo nekuda.Moram da porazgovaram sa tobom."
             -"U redu."
   Krenuli smo jednom uzanom sumskom stazom u tisini.Bilo je neprijatno.Nisam znala odakle da krenem.
            -"Pa?Sta imas da mi kazes?"
            -"Mario znam da se nisam javljala dve nedelje i da si veoma ljut,ali molim te da me saslusas.Imam objasnjenje za sve."
             -"Onda pocni sa objasnjenjem."
              -"Kada sam ti se zadnji put javila bila sam sa drustvom u diskoteci.Nakon toga smo krenuli kuci.U svoj toj guzvi razdvojili smo se,ja sam ostala sama.Izasla sam i nisam nasla nikoga od svog drustva.Uputila sam se polako ka mojoj zgradi.Dobro mi je dosla setnja posle zagusljive atmosfere diskoteke.Najednom me je neki muskarac napao sa ledja i uvukao me u podrum neke zgrade.Silovao me je,Mario."
   Nastala je zaglisujuca tisina.Mario je stao i samo u neverici gledao u mene.Nisam znala sta misli.Minuti dok je cutao cinili su se dugim poput godine.A onda je progovorio.Bio je to hladan i okrutan glas.Onakav kakav ja nikad nisam cula kod njega.
                 -"Lazes.Zasto ne kazes lepo istinu.Upoznala si nekog gradskog mangupa koji ti se svideo i ko jebe seljaka koji te ceka vec mesecima.Priznaj da je tako bilo!"
                -"Mario,kunem ti se..."
   Moje opravdanje prekinuo je bolan udarac po mom licu.Bila sam zabezeknuta i u soku.Mario nikada nije bio nasilan prema meni.
                -"Lazes!"-jos jednom je rekao i okrenuo se i otisao.
   Ostavio me je samu i jadnu u selu udaljenom tridesetak kilometara od mog i jos toliko udaljenog od mog grada.Sela sam kraj jednog drveta i dugo,dugo plakala.Zar je moguce da mi ne veruje?Sta sad da radim?Kako da se vratim kuci?
   Nesvesno sam podigla telefon i okrenula broj.
                 -"Halo,devojcice.Kako napreduje sastanak?"
   Reka suza ponovo je provalila iz mene.Nisam mogla da dodjem do reci od suza.
                -"Devojcice,sta nije u redu?"
                -"Nije mi poverovao.Optuzio me je da lazem i okrenuo se i otisao.Ostavio me je samu u selu na trideset kilometara od mog.Ne znam ni kako da dodjem kuci.Strah me je."
               -"Ne boj se,devojcice.Ja cu doci po tebe.Naci cu te preko mobilnog signala.Sedi u neki kafic ili sta vec ima tu i cekaj me.Vazi?"
               -"Vazi."
               -"Brzo stizem.Nista ne brini."
   Kada je spustio slusalicu straha vise nije bilo.Znala sam da ce doci po mene i da cu uskoro biti kod kuce.Polako sam ustala sa zemlje i krenula do poslasticarnice.Usla sam unutra i narucila solju caja i zapalila cigaretu.Vreme je sporo prolazilo,sedela sam,pusila i gledala u svoju solju sa cajem.
    Vrata poslasticarnice su se uz tresak otvorila.Podigla sam pogled i ugledala ga na vratima.Kada me je pogledao u ocima mu se videlo olaksanje,lezernim korakom se uputio ka meni.Kada je stigao do mene kleknuo je i pomazio me.
                 -"Ne boj se devojcice.Proslo je.Tu sam,malena."
                 -"Vodi me odavde,molim te."
                 -"U redu.Idemo."
   Podigao me je u narucje i poput deteta izneo van i stavio me na sediste dzipa.Zatvorio je vrata,obisao auto i seo na svoje mesto.A onda se okrenuo ka meni i pogledao me.
                  -"Da li te je to ta budala udarila po licu?"
                    -"Ne,ja...."
                    -"Nemoj da me lazes,devojcice."
                    -"Da,jeste.Pokusala sam da ga ubedim da ne lazem."
                    -"U redu,malena.Sad sam tu i necu dozvoliti da te iko povredi.Zelis li da odemo negde u setnju ili da te vozim baki i deki?"
                      -"Hajdemo u setnju."
                      -"Vazi.Zavali se na sediste i uzivaj u voznji."
   Ponovo me je pomazio palcem po usnama,i onda smo krenuli.Gledala sam ga kako samouvereno vlada ogromnim i brzim vozilom.U jednom trenutku me je pogledao,nasmesio se i uzeo me za ruku.Pola sata kasnije nasli smo se u susednom gradu na prelepom keju.Izasao je iz auta,a za njim i ja.
                 -"Ovde je prelepo!"
   Nasmejao se mom detinjem odusevljenju,uzeo me za ruku i poveo niz kej.
  Setali smo u tisini.Sve vreme drzao me je za ruku i nezno je mazio.
                  -"Jesi li ozenjen?Znam da imas decu,ali sta je sa zenom ?"
                    -"Jesam,ozenjen sam.Taj brak je fiktivan,nas dvoje cak i me zivimo zajedno.Ona zivi u ovom gradu a ja u nasem."
                      -"Ok."
   Shvatio je da mu ne verujem.Stao je i okrenuo me prema sebi.
                        -"Ne lazem te!Za tako nesto nemam nikakve potrebe.U redu?"
   Klimnula sam glavom i progutala knedlu.Te oci su me gutale pogledom.Ponovo je prstom presao preko mojih usana i nasmesio se.Gledao me je u oci i polako nagnuo glavu.Priblizio je svoje usne na centimetar od mojih i pustio mene da odlucim da li zelim da nastavi.Sklopila sam oci i dotakla njegove usne svojima.Kao da je samo to cekao obrusio se na moje usne a rukama me uhvatio oko struka i privukao sebi.Zagrlila sam ga oko vrata i svom silinom mu uzvratila poljubac.Rukama je lutao po mom telu i u jednom trenutku krenuo je dlanom izmedju mojih nogu.Trebalo je da se uplasim,trebalo je da ga odgurnem ali nisam.Znala sam da me nece povrediti.A onda je njegova ruka nestala i ponovo se nasla oko mog struka.Nezno me je odvojio od sebe.Pogledao me je a oci su mu bile mutne od strasti i zelje.
                  -"Ne,devojcice.Prerano je za to.Bila si povredjena a ja ne zelim da te ponovo povredim."
   Klimnula sam glavom.Glas me je izdao.Znala sam da je u pravu,da treba da mu budem zahvalna,ali nisam zelela da se tako brzo zavrsi.
   Klonula sam na njegove grudi,a on me je mazio po kosi.
                    -"Polako devojcice.Treba oboje da razmislimo dobro da li to zelimo.Treba da znas da ako jednom budes moja ja te vise necu pustiti.Sada si zbunjena,a ne zelim da na precac doneses odluku zbog koje bi se kajala.Jel to u redu."
                       -"Jeste.Ali malo poljubaca nece nikome skoditi,zar ne?"
   Nasmejao se i odmahnuo glavom."Ne,nece skoditi."
   Spustio je glavu i ponovo me poljubio.Ovog puta su moje ruke bile te koje su lutale njegovim telom.Polako sam spustila dlan na njegovu erekciju i cula kako je ostro uzdahnuo.Uhvatio me za ruku i odvojio od sebe.
                   -"Malena,rekao sam ti nesto.Nemoj me izazivati.Znam da ne shvatas sta si mi time uradila,inace ne bi."
                   -"Zar te to boli?"
   Bila sam zapanjena.Osim onog odvratnog iskustva ja nista nisam znala o odnosima izmedju muskarca i zene.
   Nasmejao se se i klimnuo glavom."Da,malena.Boli me od zelje da ga stavim ovde.Boli me od zelje da ti pokazem koliko to lepo moze biti.Ali bas zato oboje moramo dobro da razmislimo sta zelimo."
   Trepnula sam."U redu.Hajdemo onda da prosetamo."
   Uzeo me je za ruku i krenuli smo kroz prohladnu noc niz kej.