Ljubav i strah 8

   Uveo me je u prostrani dnevni boravak i pokazao gde da sednem,a on otisao da otvori vrata njegovom zameniku.
   -"Jebo te sta si se zakljucao u sred bela dana.Poslao sam ti tri poruke da dolazim."
   -"Izvini nisam video.Ajde udji."
   U sobu je usao lep covek srednjih godina.Iznenadjeno je zastao kada me je ugledao.
   -"Nisam znao da imas drustvo.Rekao si mi da dodjem kada zavrsim ono."
   -"Ovo je Mila.Mila ovo je Nikola."
   -"Drago mi je Nikola."
   -"Takodje Mila.Znaci ti si razlog sto je ovaj nas komandant odsutan i kad je prisutan na poslu."
   Zacrvenela sam se i pogledala u Vampira.Prisao mi je i povukao me za sobom na kauc.
   -"Sedi,Nikola."
   Nikola je seo preko puta nas.
   -"Dosao sam da ti podnesem izvestaj.Ako sam stigao u nezgodnom trenutku docicu malo kasnije."
   -"Nisi.Ovo se tice i nje."
   -"U redu.Posao je obavljen.Ne verujem da ce mu ikada vise pasti na pamet da povredi nekoga."
   -"Milose,o cemu se radi?Zasto se to tice i mene?"
   -"Rec je o onoj skotini,devojcice.Vise ti nece smetati."
   Skocila sam na noge."Sta si uradio?Ne zelim da ni ti niti iko drugi upadne u nevolju zbog mene."
   Ustao je i prisao mi.Stavio je ruke na moja ramena i povukao me u zagrljaj."Ne brini devojcice.Niko nece biti u nevolji.Obecavam ti.Verujes mi,zar ne?"
   Klimnula sam glavom i cvrsce se privila uz njega.Seo je na kauc i povukao me u krila.
   -"Hvala Nikola.Dugujem ti."
   -"Vrlo dobro znas da zivim jos tri zivota ne bih mogao da ti se oduzim za sve sto si ucinio za mene."
   Klimnuo je glavom i pogledao me."Da li bi volela da prisustvujes nasem treningu ovog vikenda?"
   -"Zaista?Naravno da bih.Pola nacije bi sve dalo da prisustvuje tome."
   Nasmejao se i poljubio me u teme."Nikola organizuj molim te sve."
   -"Razumem.Dolazis sutra na posao?"
   -"Naravno.Jutros je sve ispalo neplanirano."
   -"U redu.Trebao bih da krenem.Vidimo se Mila."
   -"Vidimo se."
   Ispratio je svog zamenika i vratio se u dnevni boravak.
   -"Vampiru sta si uradio?Kako si siguran da mi vise nece prilaziti."
   -"Devojcice nemoj se opterecivati sa tim.Bitno je da ti budes sigurna."
   -"Molim te reci mi.Ne zelim da upadnes u nevolju.Nisam bas sigurna da pustaju maloletne osobe u posetu u zatvoru."
   Nasmejao se na to."Ne brini.Niko nece u zatvor.Mi smo profesionalci,devojcice.Ne ostavljamo tragove za sobom."
   Samo sam klimnula glavom i pogledala na sat.
   -"Vreme je da krenem.U ovo doba se obicno vracam iz skole a mama mi je danas slobodna."
   -"Dobro.Da li bih mogao da te ispratim do kuce?"
   - "Volela bih to.Mada bih vise volela da ostanem ovde."
   -"Znam.I ja bih voleo da ostanes."
   Poljubio me je i oborio ponovo na kauc.Pritisnuo se uz mene i pokazao mi koliko bi voleo da ostanem.
   -"Znas da moram da idem.Treba da se dogovorim sa mamom za sutra uvece a onda da izmolim Suzi da me pokriva."
   -"Mislis da ce pristati?"
   -"Nemam pojma.Ne svidja joj se pomisao na to da budem sa tobom.Plasi se da ne upadnem u neku nevolju ponovo."
   -"Samnom si sigurna.Nikad te ne bih uvalio u nevolju."
   -"Znam.Hajde da krenemo."
   Ustao je sa mene i poveo me napolje.Setali smo u tisini jedno kraj drugog.Navikla sam da me drzi za ruku,ali znala sam da smo sada u nasem naselju i da ne sme.Dopratio me do zgrade i samo mi nezno pomazio obraz.
   -"Jednog dana cu te poljubiti pred svima."
   -"Obecavas?"
   -"Zelis li odmah da ispunim obecanje?"
   Odmahnula sam glavom."Ne ne zelim da rizikujem kucni pritvor do kraja zivota."
   Nasmesio se i rekao."Ulazi onda u zgradu pre nego sto izgubim razum i kao pecinski covek odvucem te u svoj brlog."
   -"Cao."
   -"Cao devojcice."
   Kada sam usla u stan zatekla sam mamu kako pravi neki kolac.
   -"Evo me mama,stigla sam."
   -"Kako je bilo u skoli,duso?"
   -"Dobro mama.Imam mnogo da ucim,da nadohnadim propusteno."
   -"Ako sine,uci trebace ti."
   -"Znam mama.Htela sam nesto da te zamolim."
   -"Kazi duso."
   -"Mama volela bih da me pustite da sutra prespavam kod Suzi.Mislile smo da se malo ispricamo."
   -"Naravno,zasto da ne.Prijace ti."
   -"Hvala ti mama.Idem u svoju sobu da ucim."
   -"Ajde duso."
   Vreme do sastanka sa Suzi provela sam u ucenju.Na brzinu sam se prevukla i krenula da se nadjem sa njom.
   -"Hej draga.Sta ima?"
   -"Nema nista Suzi.Hajde da prosetamo do onog parkica."
   -"Hajde.Sta ti je?Nesto si nervozna."
   -"Treba mi usluga,Suzi."
   Dosle smo do parkica i sele na klupicu.
   -"Kakva usluga ti treba?"
   -"Treba da ako te moja mama bude pitala da joj kazes da cu sutra uvece prespavati kod tebe."
   -"Zasto?Gde ides?Sta se dogadja?"
   -"Suzi ja...Ne znam sta da ti kazem i odakle da pocnem."
   -"Od pocetka.Znam da nesto odavno mutis."
   -"Suzi u vezi sam sa Vampirom.Jos od one veceri kada sam raskinula sa Mariom.Mario me je udario i ostavio me samu u tom selu.Nazvala sam Vampira i on je dosao po mene.Od tada sam sa njim.Suzi postao mi je potreban."
   -"Ne mogu da verujem.Mila on je mnogo stariji od tebe.Ako odes kod njega znas sta ce traziti od tebe.A ti ni sa Mariom nisi spavala."
   -"Suzi vec sam bila sa njim.Dva puta.Ne znam sta me je spopalo ali kada je krenulo da se desava ja sam bila ta koja je inicirala seks."
   -"Zaboga Mila.Jesi li sisla sa uma?Sa njim ces imati samo nevolju."
   -"Suzi molim te da me razumes.Potreban mi je.Trenutno je jedina osoba koja moze da razume kroz sta prolazim."
   -"Mozda bih mogla i ja kad bi mi rekla."
   -"Suzi obecavam ti da cu ti jednog dana sve ispricati.Sada nisam u stanju da razgovaram o tome."
   -"A sa njim mozes da pricas?"
   -"Ne on je nekako znao,ni sama ne znam kako.Ne tera me da pricam o tome,samo je jednostavno tu."
   -"U redu.Pristajem.Ali samo pod jednim uslovom."
   -"Kojim?"
   -"Da mi obecas da neces upasti u nevolju zbog njega."
   -"Obecavam Suzi.Hvala ti."
   -"Nema na cemu,draga.Nadam se samo da ne gresim."
   Poljubila sam je u obraz i jako zagrlila.Znala sam da me nece izneveriti.
   Zazvonio mi je telefon.Poruka.
  "Devojcice,vidim da si u parku.Kako tece razgovor?"
   "Odlicno.Pristala je da me pokrije.Sutra sam tu sa tobom u ovo doba."
   "Voleo bih da si i sada."
   "I ja bih."
   Suzi me je pogledala.
   -"Vampir mi salje poruku.Pita sta smo se dogovorile."
   -"Izgleda da mu je to veoma bitno."
   -"I meni je Suzi."
   -"Zasto me ne upoznas sa njim?"
   -"Stvarno?Sad cu mu poslati poruku."
   "Hoces li da dodjes dole?"
   "Ako ne smeta tvojoj drugarici.Voleo bih da budem malo sa tobom."
   "Ne smeta joj.Hajde silazi."
   Dva minuta kasnije ugledala sam ga kako koraca prema nama.Prisao nam je i pogledao me.
   -"Hej."
   -"Samo to?",upitala sam ga razocarano.
  Nasmejao se i priblizio se."Zelis nesto jos?"
   Klimnula sam glavom.Nasmesio se i spustio usne na moje.Zagrlila sam ga i produbila poljubac.Ko zna koliko bi trajao da Suzi nije procistila grlo.
   -"Izvini Suzi.Suzi ovo je Milos,Milose ovo je Suzi."
   -"Drago mi je Suzi."
   -"Ja ne bih mogla da kazem isto za tebe,ali trpecu te sve dok moju drugaricu budes drzao podalje od nevolja."
   -"Suzi!",uzviknula sam zapepasceno.
   Vampir me je uhvatio za ruku i rekao."Suzi,imas moju rec da je necu uvaliti u nevolju,a ako se slucajno uvali sama sve od sebe cu dati da je izvucem iz nje."
   -"U redu onda.Odoh ja malo do kafica tamo nam je drustvo.Doci cu po tebe za pola sata,vazi?"
   -"Vazi,Suzi.Hvala."
   Suzi je otisla i ostali smo sami.
   -"Devojcice moja jesi li dobro?Jel sve ok?"
   -"Jeste,ne brini.Sada je sve ok."
   Sagnuo je glavu i poljubio me.
   -"Dodji samnom",promrmljao je i povukao za sobom.
   -"Gde cemo?"
   -"Tu do zaklonjenog dela.Zelim da ti pokazem sta te ceka sutra u ovo doba."
   Samo sam klimnula glavom.Doveo me je do pozide koja je zaklanjala njegovo dvoriste.Naslonio me na nju i strastveno poljubio.Polako mi je svukao donji deo trenerke i spustio se na kolena.Nezno je presao prstima po njoj a onda sagnuo glavu i poceo da je lize.Zacvilela sam.
   -"Devojcice moras biti tiha,vazi?"
   -"Ne znam da li mogu."
   -"Mozes."
   -"Ok."
   Ponovo je vratio usne na nju,ali je ovog puta ubacio i dva prsta u nju.Ujednaceno je pomerao prste i jezik sve dok me nije naterao da svrsim.Ustao je i polako mi navukao trenerku.Jos uvek malaksala podigla sam glavu i pogledala ga.
   -"A ti?"
   -"Ne devojcice.Ako me samo i dotaknes nece se zaustaviti na tome.A mislim da nam ne treba hapsenje zbog narusavanja javnog reda."
   -"Ne ne treba nam."
   -"Sutra,malena."
   -"Vazi."
   -"Zelis li da te odvedem u kafic kod drustva?"
   -"Mozes li?"
   -"Za tebe sve."
   Jos jednom me je poljubio a onda smo krenuli ka kaficu.
   Usli smo zajedno u kafic ali on je seo za drugi sto a ja se pridruzila drustvu.Svo vreme sam osecala njegov pogled na sebi.Jedva sam se suzdrzavala da mu ne pridjem i ne zamolim ga da me povede sa sobom.
   Suzi me je pogledala i prevrnula ocima.Znala je tacno o cemu mislim.Nas dve smo se razumele i bez reci.Nakih pola sata kasnije krenuli smo kuci.Izlazila sam zadnja na vrata kada sam isetila njegovu ruku na zadnjici.Okrenula sam se pogledala da li ko vidi i na brzinu ga poljubila.
   Kada smo se rastali od ostatka drustva,Suzi i ja nastavile smo ka nasim zgradama.
   -"Vec si u nevolji."
   -"Sta ti to znaci,Suzi?"
   -"Videla sam kako te gleda.On te nece pustiti tako lako ako pozelis da odes."
   -"Nadam se da si u pravu.Ne zelim da odem."
   -"Ne zelis sada.Ali kasnije..."
   -"Suzi ako ikada dodje to kasnije tada cu misliti o tome.Sada mi je lepo sa njim.Odgovara mi tako."
   -"Ok.Nadam se samo da ce sve to izaci na dobro."
   -Hoce,Suzi ne brini."
   Rastale smo se ispred nasih zgrada.Cim sam legla stigla mi je poruka.
   "Malena naspavaj se nocas.Sutra ti necu dati mira."
   "Nadam se da neces."
   "Ajde na spavanje.Ujutru oboje ustajemo rano.Laku noc."
   "Laku noc."
   Sledece jutro probudila me je poruka.
   "Ustaj spavalice.Vreme je za skolu."
   Nasmesila sam se.Odavno mi jutro nije pocelo sa osmehom.
  "Dobro jutro.Ustala sam."
   "Jesi li se naspavala?"
   "Jesam.Evo spremam se za skolu. Ti?"
   "Ja sam vec na poslu.Imam neke obaveze da zavrsim posto juce nisam bio."
   Osetila sam ubod razocarenja a onda samu sebe nazvala budalom.Sve i da hoce ne moze napustiti posao zbog mene.Niti ja mogu napustiti skolu zbog njega.
   "Vazi.Necu da te ometam vise.Vidimo se veceras?"
   "Naravno.Celu noc ces biti moja."
   "Aha.Odoh da se spremam ako nastavimo ovako zakasnicu."
   "Ok,devojcice.Misli na mene."
   "Hmm,samo ako ces ti misliti na mene."
   "Od kako si pala na mene samo na tebe i mislim."
   "I ti si meni stalno u mislima.Zbog tebe sam zaboravila sve lose sto se desilo."
   "Mala moja devojcice,sada bih najvise voleo da mogu da se stvorim tu kraj tebe.Necu nikada vise dozvoliti da ti se nesto lose desi."
   "Znam.Idem sad u skolu cujemo se kasnije."
   Kada sam stigla u svoje odelenje okruzilo me je drustvo.
   -"Gde si ti juce?Zasto nisi  dosla u skolu?"
    -"Nisam se najbolje osecala."
    -"Ko ti je onaj frajer od prekljuce?Hoces da nas upoznas sa njim?"
    Nasmejala sam se."Devojke on je moj.Zato dalje sape od njega."
    -"Kako ste se upoznali?"
    -"Slucajno.Pala sam na njega,bukvalno."
     Salva smeha rasirila se odelenjem.Samo je jedna devojka stajala sa strane i ozbiljno me posmatrala.
    -"Mirsada sta nije u redu?",upitala sam je tiho kada sam dosla do nje.
   -"Sta ti trazis sa njim?Sta ce ti takav covek?"
   -"Mirsada ti ga i ne poznajes.Kako mozes da znas kakav je covek?"
   -"Mila,on je strah i trepet za nase.Prica se da je surov.Znas sta sam prezivela u ratu i da smo porodica i ja pobegli ovamo."
   -"Znam Mirsada.Znas i sama da ja nikada nisam gledala na veru i nacionalnost.Svi smo mi isti.Valjda znas da nikada ne bih bila sa nekim takvim.On je dobar covek,Mirsada.Ali on je vojnik.Njegova je duznost da brani svoj narod i drzavu."
   -"Znaci ti opravdavas njegove postupke?"
   -"Ne,Mirsada.Samo ne verujem da su price koje si cula istinite.Hoces da posle skole odemo na kafu nas dve same i porazgovaramo?"
   -"U redu.Ne zelim da se mesam,ali ne zelim da ti se nesto lose dogodi sa takvim covekom.Ti si prva koja me je prihvatila ovde."
   -"Znam,Mirsada."
   U tom trenutku usla je nastavnica istorije i nastava je pocela.Mirsadine reci mi nisu izlazile iz glave.Kakve je to price cula o Vampiru.Koliko je od svega toga istina?Da li zaista moze da bude surov?Morala sam da mu posaljem poruku.
   "Vampiru,sta radis?"
   "Evo devojcice resavam neke probleme.Zar ti nisi na nastavi?"
   "Jesam."
   "Sta nije u redu?I ne pokusavaj da me slazes.Po porukama mi je jasno da nesto nije kako treba."
   "Pricala sam sa jednom devojkom iz odelenja.Pitala me je sta trazim sa tobom.Kaze da si za vreme rata bio strah i trepet za njihove.Kaze da si bio surov."
   "Devojcice,jesam bio strah i trepet za njihove vojnike.Ali nikada ne bih povredio nevino stvorenje.Kunem ti se.Nikada ne bih uradio nesto slicno onome sto se tebi desilo.Niti bi se i jedan moj vojnik usudio na tako nesto.Kazne za mucenje nevinih su bile surove."
   "U redu.Znam da ne bi.Samo mi je trebalo da to cujem od tebe.Postala sam zavisna od tebe i sta god da si radio ne bi me moglo odvratiti od tebe.Ali mi je drago sto sve to nije istina."
   "A meni je drago sto mi verujes.Jer i ja sam postao zavisan od tebe i ne bih te pustio da odes ali bi me ubijalo tvoje nepoverenje."
   "Verujem ti.Nista vidimo se veceras onda."
   Nakon nastave Mirsada i ja otisle smo do obliznjeg kafica.
   -"Mila ti znas da si mi draga.Tvoja sreca je i moja.Ali takav te covek ne moze uciniti srecnom."
   -"Znam,Mirsada.Zato sam te i pozvala da porazgovaramo.Mirsada mnogo losih stvari mi se desilo u poslednje vreme.Jedna od njih me je zatvorila u moju sobu i znas da me dve nedelje nije bilo ni u skoli.Nisam imala hrabrosti da se ponovo suocim sa svetom.Da nije bilo njega..."
   -"Stani.Pricas kao da si..."
   -"Jesam Mirsada.Kada sam najzad izasla iz kuce upoznala sam njega.Odmah me je pitao ko mi je to uradio.Nekako je znao.Kaze video je dole na ratistu mnogo takvih zena.Niko drugi nije primetio.Samo on.Znas da sam imala decka.Morala sam da mu kazem sta mi se desilo.Optuzio me da lazem udario i ostavio samu daleko od moje kuce.Nisam mogla nikome da se obratim za pomoc samo njemu.Tako je pocelo."
   -"Zao mi je,Mila.Ni jedna zena ne zasluzuje da tako prodje.Hoces da kazes da ti je on jedina podrska sada?"
   -"Da,podrska i zastita.Sada se ponovo osecam sigurno da izadjem.Znam da sta god da krene po zlu on ce doci po mene."
   "Razumem."
   U tom trenutku neko je usao u kafic.Nisam se okrenula da pogledam ko.Nije me zanimalo.Zbog razgovora sa Mirsadom pocela su da mi se vracaju secanja na uzasan dogadjaj koji sam uporno pokusavala da zaboravim.Jedna ruka dotakla mi je rame.
   -"Devojcice,jesi li dobro?Jel sve u redu?"
   Podigla sam pogled ka njemu.Uplaseno me je pogledao i upitao:"Sta se desilo?Tri poruke sam ti poslao,ni na jednu nisi odgovorila."
   Jedva sam progovorila."Oprosti.Nisam cula telefon.Zaboravila sam da upalim zvono."
   -"Sta se desilo?"
   Mirsada se umesala."Nije se nista desilo.Samo mi je pricala sta se desilo kada je najednom prestala da dolazi u skolu.Mislim da joj se vracaju secanja na to sta je prozivela."
   Zabrinuto me je pogledao."Devojcice,znas da necu dozvoliti da te iko vise povredi.On te nikad vise nece povrediti."
   Klimnula sam glavom i jako ga zagrlila.Podigao me sa stolice i seo na nju spustivsi me na krilo.Mazio me po kosi."Nisi trebala da je ispitujes o tome.Svo ovo vreme pokusava da zaboravi."
   -"Nisam znala sta se desilo.Bila sam zabrinuta za nju.Svasta se pricalo o tebi.Nisam zelela da je unisti surov covek.Sama je pocela da prica.Rekla mi je da si joj ti jedina podrska i pomoc."
   -"Ona zna da nikada ne bih mogao povrediti nekoga nevinog.To je jedino bitno.Ne zanimaju me price."
   -"Da,to mi je i rekla."
   Pogledao me je."Devojcice,tu sam.Sve ce biti u redu."
   -"Znam.Bicu dobro.Obecavam."
   -"Mislim da bi ti prijalo da popijes nesto."
   -"U redu."
   Pozvao je konobara i narucio viski za sebe i koka kolu za mene i Mirsadu.Mirsada me je uzela za ruku.
   -"Bices dobro.Jaka si ti.A sta god da ti treba sada znas da cu i ja biti tu za tebe.Ne brini nista o ovome niko nece nista saznati od mene."
   -"Hvala,Mirsada."
   Kada je konobar doneo pice,pokusala sam da ustanem da bih sela na suprotnu stolicu.Samo me je jace stisnuo."Ostani",prosaputao je.
   -"Dobro."
   Mirsada nas je pogledala."Ne znam koliko istine ima u pricama o tebi,ali vidim da si dobar prema njoj.Vidim da si joj potreban.Nemoj je izneveriti."
   -"Nikada je necu izneveriti."
   Poljubila sam ga u obraz."Znam."Pogledala sa u njegov viski pa u njega."Lepo,tebi viski a meni i Mirdadi koka kola."
   Nasmejao se."Koliko znam,Mirsadi vera zabranjuje alkohol.A ti,devojcice moja,nisam imao pojma da pijes."
   Pocrvenela sam."Imala sam ja svoje izlete sa alkoholom.Moglo bi se reci da se ne slazemo posle toga puna tri dana."
   Nasmejao se."E to bih voleo da vidim."
   Mrko sam ga pogledala."To uopste nije smesno.Obori me u krevet i nema ustajanja."
   Jos jace se nasmejao."Nema problema.Ja bih ti pravio drustvo."
   Zapanjeno sam ga pogledala.Mirsada je pocrvenela kao bulka.Klimnuo je glavom ka njegovoj casi."Uzmi.Zamenicemo se."
   Nesigurno sam ga pogledala a onda posegla za casom.Otpila sam veliki gutljaj i pocela da kasljem.Grlo mi je gorelo.Brzo mi je dodao koka kolu."Mislio sam da si imala svoje izlete sa alkoholom.",rekao je guseci se od smeha.
   Osinula sam ga pogledom."Nikada nisam pila viski.Samo pivo i ponekad crno vino.Nisam znala da je ovako..."
   -"Kakvog je ukusa?Ja nikada nisam probala ni kap alkohola."
   -"Uzmi probaj."
   Vampir me je cvrsce stisnuo."Devojcice,i sama znas da joj vera to ne dozvoljava.A koliko vidim ti bi i sveca nagovorila na zlo."
   Mirsada se nasmejala."Ne zameram joj.Znam da nista lose nije mislila."
   Pogledala sam ga i isplazila mu se."Vidis i ona zna da nista lose nisam mislila.Samo smatram da ako to zeli treba da proba."
   -"Devojcice,stvarno ti treba skratiti tu jezicinu sto je stalno plazis."
   -"Zaista mislis da bih trebala da probam ono sto zelim?"
   -"Naravno.Nedavno sam shvatila da je zivot pun losih stvari.Zasto bi se odricali onih dobrih?"
   Zamisljeno me je pogledala."U pravu si.Ali nama nece prodati alkohol,to znas i sama."
   -"Nama nece,ali njemu hoce.",rekla sam pogledavsi ga.
   -"Ne dolazi u obzir."
   -"Molim te.Samo po jedno malo pivo."
   -"Ne."
   -"Jesi li siguran?",vragolasto sam ga pogledala.
   -"Sta smeras?"
   -"Mozda bih mogla da te ubedim.Cini mi se da si mi rekao da sam dobra u tome."
   Zapanjeno me je pogledao i pozvao konobara."Donesi dva piva.A ti devojcice mi dugujes."
   Nasmejala sam se."Razumem komandante."
   -"Hmm.Stvarno bi i sveca navela na zlo."
   -"Aha,samo sto si ti daleko od sveca."
   Konobar je doneo pivo i otisao.Mirsada je nesigurno otpila gutljaj."Ovo nije tako lose."
   -"Hm,odlicno je.Hladno."
   Vampir se nasmejao."Polako,devojcice.Ne zelim da ti udari u glavu."
   -"Nece znala sam mnogo vise da popijem od jednog piva."
   Sedeli smo jos malo dok Mirsada i ja nismo popile pivo,a onda smo se rastali sa Mirsadom i krenuli kuci.
   Progovorio je tek kada smo krenuli."Uplasila si me,devojcice.Posle onih poruka od jutros pomislio sam..."
   -"Rekla sam ti da ti verujem.A i da je sve to istina malo je kasno da pobegnem od tebe.Potreban si mi."
   -"Znam.I ti si meni.Ne znam sta se dogodilo,ali ne izlazis mi iz misli.Usput,imas zaista dobre prijatelje."
   -"Znam,uvek su tu za mene.Iako sam im vise muke zadala sa svojim glupostima.Ovo zadnje nije moja krivica,znam to,ali ostalo..."
   -"Ne misli na to.Zaboravi lose stvari."
   -"U pravu si.Bicu oko osam kod tebe veceras."
   -"Vazi.Cekacu te."
   Dvadeset minuta kasnije rastali smo se i ja sam krenula kuci.